Izdvajamo
Naslovna » Blog » Beleške jednog penzionera » Borča i hapšenje seljaka
Beleške jednog penzionera: (Budući) Dom zdravlja u Borči (foto: Nenad Mandić / danubeogradu.rs)
Beleške jednog penzionera: (Budući) Dom zdravlja u Borči (foto: Nenad Mandić / danubeogradu.rs)

Borča i hapšenje seljaka

U Borči, bar do juče, nije, poput mladića iz Silbaša kod Bačke Palanke, uhapšen i osuđen nijedan seljak.

Momak je uhapšen na traktoru, jer se u vreme policijskog časa vraćao, kako kažu on i njegovi roditelji, iz atara. Policija tvrdi da se „šetao po selu sa traktorom“. Tako nešto je u Borči gotovo nemoguće da se ponovi iako postoji Policijska stanica.

Nemoguće, jer u nekada mirnom, lepom i čistom banatskom selu nadomak prestonice, maltene i nema poljoprivrednika! Nema više ni njiva, jer su pretvorene u placeve i prodate.

A sve je počelo pre nešto više od pola veka…

Gradska opština Palilula je, uz pritisak tada moćnog PKB-a, ekspropisala poljoprivredno zemljište na obodu sela sa nekih pet, šest hiljada žitelja. Prvi „dođoši“ iz grada i okolnih mesta, zajedno sa radnicima PKB-a, uselili su se u planski izgrađene kuće početkom šezdesetih godina 20. veka.

Pošto je, ko zna zašto, izostalo ulaganje grada u infrastrukturu, novopridošli su sa starosedeocima samodoprinosom izgradili vodovod, kanalizacionu mrežu, asfaltirali ulice…

I selo je počelo da liči na prigradsko naselje.

Borča veća od Čačka

Potom je i grad kupio njive za raseljavanje ljudi iz nehigijenskih naselja. Nikle su i višespratne radničke spavaonice na seoskoj utrini i krajevima naselja.

Kada je krajem osamdesetih popunjen i poslednji slobodan kvadrat zemljišta u Kaluđerici, bespravni stampedo je prešao preko Pančevačkog mosta.

Cena njiva je skočila, a Borča je po popisu iz 2011. godine već imala gotovo 60.000 žitelja. Postala je veća od, na primer, Čačka, ali ne liči na grad!

Sad ima, istina, tržni centar, u njegovom komšiluku je i „Lidl“. Ima i tri gradske autobuske linije, pijacu, bezbroj lokala, kafića, čak i hotel. Tu su i tri osnovne škole.

Ali, nema srednju školu, bioskop, dom kulture, galeriju i sve ostalo što bi mesto sa toliko žitelja činilo gradom!

Kakve sad to ima veze sa koronom?

Pa ima, jer Borča nema dom zdravlja, a bolnicu i da ne spominjem.

Umesto njega ima dve ambulante sa opštom praksom, pedijatrijom, ginekologijom, stomatologijom i laboratoriju.

U njima su gužve neopisive, a za svaku težu boljku Borčani moraju u grad.

Od 2012. do prošle godine nadležni su 4 i slovima ČETIRI puta polagali kamen temeljac i licitirali pred svake izbore da će budući dom zdravlja imati 3.500, pa 4.500, a možda čak i
7.500 kvadrata!

Treći put je to učinio i Aleksandar Vučić kao premijer. I svi su spominjali rokove koji nisu bili duži od 2018. godine.

Konačno, krajem prošle godine počela je izgradnja, urađen je i temelj razmera 30 puta 25 metara. Kažu, biće useljen do kraja godine.

A do tada će, valjda, proći i ova pošast od novog virusa korona. ♦

Vladimir Mandić – najkraća autobiografija: „Rođen sam 1949. u Beogradu. Desetak godina sam pisao svašta nešto, a onda sam do penzije uređivao svašta nešto. Izveštavao sam sa Kosova, iz Ustavnog suda (koji je tada manje ćutao nego ovaj danas), vraćao se preko Pančevačkog mosta posle osam uveče sa posla za vreme bombardovanja… Sada ponovo pišem jer nisam u mogućnosti da idem kod psihijatra zbog zabrane izlaska“…

loading...

Jedan komentar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.