Izdvajamo
Naslovna » Blog » Beleške jednog penzionera » Čitač volonter
Beleške jednog penzionera: Čitač volonter (foto: Pixabay)
Beleške jednog penzionera: Čitač volonter (foto: Pixabay)

Čitač volonter

Čitač volonter. Dobro ste pročitali, nije štamparska greška i nije reč o čitaocu. To je novina u nomenklaturi zanimanja…

Ovu inovaciju lansirala je (u ženskom rodu) Elektroprivreda Srbije iliti (u muškom rodu) EPS.

Elem, u ovom javnom preduzeću, koje nikako da se privatizuje, shvatili su da su penzioneri u samoizolaciji besposleni i da bi, ako već ne smeju da izlaze, mogli nešto i da rade!

Po onoj narodnoj „besposlen pop…“ stariji građani su zamoljeni da 1. aprila pročitaju stanje na svojim električnim brojilima i da brojke izdiktiraju ili telefonom ili online. Verujte, nije prvoaprilska šala, oni to ozbiljno!

Pre zdravorazumskog pitanja, sledi kratak uvod. EPS, uz novac za priključak, traži da kupite nova brojila (koje ćete im pokloniti) i ugradite ga u odgovarajući sanduk, lako dostupan za očitavanje.

U zgradi u kojoj sam nekada živeo, strujomeri su bili u ulazu, a ključevi kod predsednika kućnog saveta.

E, sad, na sanduku sa brojilima nema uputstva za očitavanje. Stanari i vlasnici kuća nisu išli na odgovarajući kurs, a i zabranjen im je izlazak. Pa, kako da očitaju brojke, kada EPS-ovi čitači to rade sa odgovarajućim uređajima???

I tako, dok plaćate struju i kad je ne trošite („angažovana snaga“), dok plaćate TV pretplatu i kada ne gledate televiziju, tražite po Google-u priručnik za očitavanje strujomera. A gde su EPS-ovi čitači? Nisam uspeo da saznam, jer su telefoni naznačeni u računima stalno zauzeti. A vi?!

U bedaku zbog Vlade

Od juče smo supruga i ja u bedaku.

Taman smo se sa frizerom i kozmetičarkom prekoputa dogovorili, kako da, posle četiri nedelje samoizolacije, pretrčimo ulicu i dovedemo se kako tako u red, kad ono Vlada zatvorila sve salone. I šta sad?

Posle pola veka i kusur zajedničkog života, umesto da ličimo na brata i sestru, neki će, kada nas posle vanrednog stanja vide, pomisliti da smo – braća! Supruzi rastu brkovi i brada, ja se već tri decenije ne brijem već samo šišam bradu, oboje sedi (žena se ne farba) i – eto belaja!

Deci je neprijatno da u apoteci traže „trake za dlake“, tj. trake za depilaciju.

Uz to, ne mogu ni kod medicinskog pedikira da mi kleštima iseče kandže na nogama. To ne smem sam, zbog šećera da se slučajno ne bih posekao. Za dva, tri meseca, koliko će ovo da traje, iscepaću sve čarape!

Živimo u nadi da nas niko neće videti pre nego što se otvore frizeraj i salon za ulepšavanje. Deca, koja nas obilaze, nažalost, već su se navikla!

Preljuba i korona

Kad smo već kod izgleda, moja draga i ja imamo mnogo muke zbog – preljube!

Elem, malo sam gojazan (simpatično popunjen, kako kažu), preživeo sam infarkt, imam jedan bubreg, bockam se jer već dve decenije imam dijabetes. Sve u svemu, korona me obožava.

To moja supruga dobro zna i ljubomorno me čuva – kao kap vode na dlanu. Brani mi da slušam i gledam TV, kako ne bih uzvratio i postao švaler-tragičar. Ne dozvoljava mi da izađem iz samoizolacije, po ceo dan alkoholom briše stolove, radne površine, podove, kupatilo, kako me ne bi uhvatila sa koronom.

Džvanjkam, a ona kaže: „Ako te ne ubije korona, ja ću kada ovo prođe!“

Istina, i trudim se da je ne prevarim. A i moji lekari, poput privatnih detektiva, imaju domaći zadatak, da spreče prevaru, bar do avgusta iduće godine i naše „zlatne svadbe“. ♦

Vladimir Mandić – najkraća autobiografija: „Rođen sam 1949. u Beogradu. Desetak godina sam pisao svašta nešto, a onda sam do penzije uređivao svašta nešto. Izveštavao sam sa Kosova, iz Ustavnog suda (koji je tada manje ćutao nego ovaj danas), vraćao se preko Pančevačkog mosta posle osam uveče sa posla za vreme bombardovanja… Sada ponovo pišem jer nisam u mogućnosti da idem kod psihijatra zbog zabrane izlaska“…

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.