Korona buvljak na otvorenom

Korona buvljak na otvorenom bio je spreman za mušterije. Posle jednogodišnje rekonstrukcije trga pored Save, tezge su postavljene, kaldrma je dezinfikovana.

Virus oslabio, neki kažu i na samrti je, vlast popustila, narod, posle višenedeljnog zatočeništva izašao iz kućnih kazamata. Dosta mu je e-pijace.

Jedva se probijam kroz gužvu.

Na prvoj tezgi razbarušeni prodavac nudi uvozne konzerve ozona. Kaže da je to najbolji lek koji ubija COVID-19. Sto posto! Ispred tezge ljudi u redu šalju SMS poruke i izbacuju zadrugare-padobrance koji bi, iako su najzdraviji, prvi da kupe.

I do njega masa sveta. Provlačim se između parova da vidim za čim je to jagma. Kad ono, totalna rasprodaja knjiga! Čova pročitao punu sobu literature, zna napamet citate najumnijih i rešio da podeli mudrost sa narodom. Ćirilica grmi iz tranzistora.

Dvaput ljuta paprika sa juga

„Dvaput ljuta paprika sa juga“ – piše na kartonu nakačenim ispred gomile feferonki iz plastenika sa Jovanjice.

Seljak sa tetkom iz Kanade napunio tezgu sa zelenišom. Ispod tezge može „na crno“ i kanabis za lek!

U prolazu između dve tezge raskošna plavuša prodaje elektronske kartice za brzu šetnju po trgu.

Do nje dve mlade dame nude bebi opremu upola cene. Beba porasla, benkice postale tesne, a šef bi ih izgrdio da ih bace u kontejner. Ovako, svaka roba nađe kupca.

Kroz gužvu se probija robustni kolporter. Maše novinama u ruci i viče:

– Nema laži, nema prevare! Najnovije vesti: Amerika u haosu, EU na kolenima, braća Kinezi na konju, a Rusi cepaju li, cepaju! Lepa Mica ostala trudna!

Došlo „zlatno doba“, pa se on, zbog laktanja, izvinjava, izvinjava, izvinjava…

U Grčkoj, monahinje na pijacama sličnim buvljaku prodaju turistima, a i meštanima, tamjan iz Hilandara, origano i majčinu dušicu sa ostrva, brojanice… Ovde pop kao suvenire nudi parčiće porušenih svetinja iz „kolevke nebeskog naroda“, ali i neraspakovane nadzorne kamere iz srpskog dela pokrajinske varoši.

Dalje ne mogu. Ljudi doterali cara do duvara. Nestrpljivi što još nema Upravnika, halapljivo jedu sendviče. Neki se i guraju da dođu prvi red, da ih snimatelji i fotoreporteri slikaju.

Prosedi gospodin blago ih odguruje i kaže:

– Nemojte ljudi Njega, evo ja sam tu, pa mene muvajte!

A preko puta…

A preko puta, tiho, meteža nema, tek po koji prolaznik. Ispred tezgi, tek po neko ćaska sa prodavcima. Tu je i šator, ali prazan.

Na početku riđokosi prodaje maglu upakovanu u alu-foliju. Onaj do njega nudi testerice za osnovce.

Na trećoj tezgi gomila toaletnog papira nabavljenog preko Ujedinjenih nacija.

U njihovoj senci stariji gospodin, sede kose, sluša komentare i sebi u bradu mrmlja:

– A nekad davno…

Nemam više vremena za obilazak, počinje svečano otvaranje.

Svi nestrpljivi, uželeli se Upravnika koga već nedeljama nisu videli ni uživo ni na TV-u. Poput engleske kraljice, neće da smara podanike.

Neki poneli i stoličice, na mogu toliko dugo da stoje koliko može Upravnik da priča, da plače, da se smeje, da tetoši obeshrabrene.

Konačno, Upravnik izmalja iza govornice, namešta naočare i kaže:

– Korona buvljak je otvoren, a trgom opet možete da šetate!

To reče, siđe sa bine i nestade iza kulisa, dok se trgom orilo: „Upravniče, Srbine!“ ♦

Vladimir Mandić – najkraća autobiografija: „Rođen sam 1949. u Beogradu. Ceo svoj radni vek proveo sam u „Politici“. Desetak godina sam pisao svašta nešto, a onda sam do penzije uređivao svašta nešto. Izveštavao sam sa Kosova, iz Ustavnog suda (koji je tada manje ćutao nego ovaj danas), vraćao se preko Pančevačkog mosta posle osam uveče sa posla za vreme bombardovanja… Sada ponovo pišem jer nisam u mogućnosti da idem kod psihijatra zbog zabrane izlaska“…