Dan u Beogradu Događaji u Beogradu
Vest jutra: Vlada Srbije ukinula je rijaliti programe zbog mogućnosti zaraze učesnika novim korona virusom COVID-19.
Informacija je šokirala i podelila TV gledaoce. Neki su odahnuli, jer će junaci ogavnog rijalitija ostati zdravi. I oni su ljudi, zar ne!? I ne samo oni već i ljudi iz obezbeđenja, snimatelji, kuvari, čitava TV logistika.
Neki su, pak, žalili, jer im je oduzeta zabava u vreme samoizolacije. Njihovi potomci su besnili, jer nemaju više koga da izbacuju, a kladionice ionako rade samo do 15.00. Treći su nervozno iščekivali vest da će tamne ekrane popuniti dogovor Supernove i Junajted grupe o vraćanju kanala Sport kluba, a u sebi se nadali i da će krajičkom oka videti opoziciju na N1 i Novoj S. Ali, avaj.
Nekoliko minuta kasnije na kajronu je posle vesti jutra dodato: „Aprililili“!
Šala sa policijom
Slučajno ili ne, policija je uhvatila 26-godišnju gospođu ili gospođicu, kako u vreme policijskog časa vozi automobil, pa još bez vozačke dozvole. Kažnjena je sa 150.000 dinara.
Možda bi joj sudija oprostio da se setila da kaže kako je pobrkala datume u želji da se našali 1. aprila sa policijom?
Naručivanje zeleniša nije šala
JKP „Gradske pijace“ u Beogradu najavile su da će na svom sajtu objaviti telefone zakupaca pijačnih tezgi, kako bi ih građani pozvali i naručili zeleniš, voće, sir i kajmak. Oni bi, dakako, kao volonteri, naručeno donosili na kućnu adresu.
Koliko će ceger biti skuplji ostaje da nagađamo. Možda bi bilo bolje nabaviti zakupcima rukavice i maske, otvoriti pijace i pri kupovini držati propisano rastojanje.
Ili, pak, po grčkom modelu, objaviti u koje vreme će i kojom ulicom proći prodavci sa pik-apom. Em, jeftinije, em efikasnije. Još kad bi imali, poput skupljača sekundarnih sirovina, megafone, gde bi nam kraj bio!
Rukavice, ali ne za šah
I na kraju jedan lep primer, a nije prvoaprilska šala. Preduzetnik Miroslav Simonović, predsednik Šahovskog kluba „Politika“, nabavio je, ko zna na koji način, zaštitne rukavice.
Neće da kaže kako. Ali je zato ponudio svim šahistima, članovima kluba, na poklon, po 15 pari rukavica. I ne samo njima, već i rođacima, komšijama i prijateljima. Izdašniji je nego TV Prva koja deli po 10 pari.
Zna čovek da ljudi neće igrati šah u njima, jer nema šahovske table 2×2 metra, ali zatrebaće… na poslu, u busu, pri kupovini nedeljom od 4.00 do 7.00. Hvala mu! ♦
Vladimir Mandić – najkraća autobiografija: „Rođen sam 1949. u Beogradu. Desetak godina sam pisao svašta nešto, a onda sam do penzije uređivao svašta nešto. Izveštavao sam sa Kosova, iz Ustavnog suda (koji je tada manje ćutao nego ovaj danas), vraćao se preko Pančevačkog mosta posle osam uveče sa posla za vreme bombardovanja… Sada ponovo pišem jer nisam u mogućnosti da idem kod psihijatra zbog zabrane izlaska“…
