Izdvajamo
Naslovna » Blog » Beleške jednog penzionera » Švaleri i pandemija
Švaleri i pandemija (foto: Pixabay)
Švaleri i pandemija (foto: Pixabay)

Švaleri i pandemija

Švaleri su danas, pored penzionera, najugroženija kategorija stanovništva kako u celom svetu, tako i u Srbiji. Em im preti virus korona, em preti raskid.

Zatočeni u kući smišljaju danonoćno da reše problem, ali rešenja je sve manje.

Ne koriste im ni iskustva iz komšiluka. Italijani, po nekim anketama prvaci sveta u preljubi, previše su zaokupljeni brigom za sopstveni život. Španci, takođe. Švajcarci podigli duplu ogradu na granici sa Nemačkom i zabranili ljubav preko žice…

A kod nas od danas ne mogu ni nedeljom da izađu.

Subotom je isuviše kratko vreme za izlazak, a mora se i u nabavku.

Ostalim danima radi se uglavnom od kuće ili se u izolaciji gleda TV. Nema više izgovora ni za izlazak: kafane zatvorene, ne može se napolje „na čašicu sa pajtosima“, ni u kladionicu da se uplati tiket. Ni odlazak do „balona“ na fudbal ne pali.

Čak i kada se smisli nešto što pije vodu kod žene, kuda sa švalerkom? Hoteli ne rade, nema iznajmljivanja soba za „popodnevni odmor“.

Policijski čas počinje pre mraka, pa je seks u autu skoro nemoguć.

Klupa u parku – ne. Pijace zatvorene, u marketima nema bliskog kontakta zbog držanja odstojanja. I šta sad?

Telefoniranje iz kuće je opasno, tašta i žena otvorile četvoro očiju i načuljile uši. Deca uzela mobilni, igraju igrice – ne pišu domaće zadatke.

– Halo, draga, ja sam… – šapuće on iz kupatila, kad se konačno dokopao mobilnog.

– Greška – kaže ona i prekida vezu.

Posle trećeg pokušaja, kada je i ona u kuhinji ostala sama, odbrusila mu je:

– Morao si ranije da misliš na ovo! Da si se razveo, kao što si obećavao, sada bismo bili zajedno. Nemoj više da me zoveš!

On očajan, ne zbog raskida, nego kako će na oči drugarima. Nema više samohvalisanja, nema lascivnih detalja, rejting pao ispod nule!

Diskusije o „naprednjacima“ i opoziciji mu na vrh glave. Fudbal – šta to beše? Imidž Srba u svetu, kao velikih švalera, upropašćen je vanrednim stanjem.

Ipak, u svakom zlu ima i dobrog – ostaće kod kuće i pokušati opet da osvoji životnu sap(a)utnicu! ♦

Vladimir Mandić – najkraća autobiografija: „Rođen sam 1949. u Beogradu. Desetak godina sam pisao svašta nešto, a onda sam do penzije uređivao svašta nešto. Izveštavao sam sa Kosova, iz Ustavnog suda (koji je tada manje ćutao nego ovaj danas), vraćao se preko Pančevačkog mosta posle osam uveče sa posla za vreme bombardovanja… Sada ponovo pišem jer nisam u mogućnosti da idem kod psihijatra zbog zabrane izlaska“…

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.