Dan u Beogradu Događaji u Beogradu
„Monumentalna neodgovornost“ ulazi u Skupštinu Srbije na zadnji ulaz iz Kosovske ulice i liči na šlag na „torti“ smućenoj od prošlonedeljnih rasprava.
Poslanici će, bar većina, sutra (u sredu) opet u klupe sa maskama na licu i rukavicama na rukama (kako koji) da bi ukinuli vanredno stanje uvedeno na ustavno sumnjiv način.
Poslanici, mislite na mentalno zdravlje birača
I biće i TV-prenosa. Zato i molim sve one u skupštinskom zdanju, poslanike, ministre, premijerku… da kada im Maja Gojković uključi mikrofon misle i na mentalno zdravlje svojih glasača koji će 21. juna izaći na biračka mesta.
I ne samo na njih, jer se „dobar“ glas tako dobro širi da nam se komšije krste pričajući danima o onome što je izgovoreno za skupštinskom govornicom.
A bili smo svedoci da je predsednica parlamenta isključila mikrofon jednom ministru, jer je opozicionom poslaniku rekao da laže i sasuo mu još niz uvredljivih reči u lice.
I ne samo on, već je i njegova šefica, predsednica vlade, „ljudski“ savetovala poslanika da ide da se leči, jer je „njegovo ludilo uznapredovalo“!
Predsednica parlamenta tog trenutka nije prstom mrdnula, niti je opomenula premijerku na skandalozno obraćanje „bolesnom“ kolegi.
Nije to učinila ni kada je premijerka nazvala „monumentalnom neodgovornošću“ ponašanje Saše Radulovića (DJB), koji nije hteo da nosi rukavice i masku pravdajući se da i Svetska zdravstvena organizacija smatra da ova zaštitna sredstva ničemu ne služe.
Uz to, da bruka bude veća, premijerka je sve to izgovorila bez maske (čak i spuštene oko vrata) i bez rukavica na rukama!
Epilog: Radulović je udaljen iz sale, Ana Brnabić je dobila aplauz većine i glasnu podršku ministra Vulina!
Ljudi, da li je ovakav odnos izvršne prema zakonodvanoj vlasti dozvoljen i najblaže rečeno normalan?
Kakvu to sliku šaljemo svetu o demokratiji u Srbiji?
Da li svesno podstičemo najekstremnije pristalice vlasti na obračune sa neistomišljenicima?
„Šerpovanje“, „bakljada“ i skandiranje
I nije to usamljeni slučaj.
Već danima, pet minuta posle večernjeg aplauza lekarima, počinje i „šerpovanje“ protiv vlasti. Ubrzo su i pristalice vlasti organizovano krenule u kontranapad – „bakljadom“ protiv nezadovoljnih ljudi!
Vlast demonstrira protiv opozicije!
Do sada nezabaleženo u svetu! Kao i mitinzi i kontramitinzi. Poslanik vladajućih „naprednjaka“ predvodi huligane koji skandiraju „Đilase, lopove!“.
A niko, ama baš niko, da pita ministra policije, inače potpredsednika SNS-a, zašto ne hapsi lopova?! Ni javni tužilac ne reaguje ne samo na ova skandiranja, već i na javne tvrdnje zvaničnika, da je ovaj „tajkun“ nezakonito stekao milione evra.
Umesto toga, pred Đilasovom decom, iz komšiluka, ponavljaju uvredljivi slogan, kao revanš što neki, dokazano neuračunljivi, spominju i proganjaju Vučićevu decu.
U normalnim državama, ljudi koji kradu idu u zatvor, a kod nas vlast i njene pristalice su zadovoljne što čoveka, jednog lidera opozicije, pogrdno nazivaju lopovom.
Predizborna kampanja uoči ukidanja vanrednog stanja začinjena je i jednim nebuloznim osvrtom, koji „nije preporučljiv“ ne samo za osobe mlađe od 12 godina, već i za sve TV-gledaoce.
Poslanica SNS-a, inače, kako sama kaže, profesor, doktor, endokrinolog Ana Kostić, šokirala je javnost tvrdnjama o veštački stvorenom virusu korone, o ljudima koji siluju decu od dve do četiri godine, o bebama koje neki tove, peku i prodaju ljudsko pečenje kao specijalitet… Uz to, ova doktorka sa diplomom je ogorčeni protivnik vakcinacije jer će mreža 5G ljudima ubrizgati i čipove sa kojima će ih pratiti dok su živi!
A zamislite šta li tek priča studentima na predavanjima?!
Nadam se da ova gospođa neće posle izbora opet sedeti u skupštinskim klupama i da će uprkos „satanistima“ otići u anonimnost.
Nadam se i da izabrani poslanici i ministri neće sutra nastaviti da se brukaju i da će, makar i na kraju mandata, shvatiti da ih slušaju razumni ljudi a ne ovce kojima je potreban čobanin. ♦
»»» Svi tekstovi V. Mandića su na OVOM LINKU!
Vladimir Mandić – najkraća autobiografija: „Rođen sam 1949. u Beogradu. Ceo svoj radni vek proveo sam u „Politici“. Desetak godina sam pisao svašta nešto, a onda sam do penzije uređivao svašta nešto. Izveštavao sam sa Kosova, iz Ustavnog suda (koji je tada manje ćutao nego ovaj danas), vraćao se preko Pančevačkog mosta posle osam uveče sa posla za vreme bombardovanja… Sada ponovo pišem jer nisam u mogućnosti da idem kod psihijatra zbog zabrane izlaska“…
