Izdvajamo
Naslovna » BG svaštara » Za lepši dan u Beogradu » Česte zablude o zdravoj hrani
Česte zablude o zdravoj hrani (foto: Pixabay)
Česte zablude o zdravoj hrani (foto: Pixabay)

Česte zablude o zdravoj hrani

Objavljivanje rezultata istraživanja o zdravoj hrani u medijima često dovodi do jednostranih tumačenja i zablude kod čitalaca.

Neke od njih su se ustalile i dobro ih je demantovati.

Postoje super-namirnice bogate korisnim sastojcima koje štite od velikog broja bolesti. Netačno.

Preporuke da su za očuvanje zdravlja dovoljne brusnice, borovnice, ili, na primer, klice, menjaju se iz meseca u mesec, sa objavljivanjem novih istraživanja, pa javnost postaje zbunjena velikom količinom različitih informacija.

Istina glasi da i voće i povrće o kojem se manje govori sadrži veoma korisne sastojke i da je upravo najbolje konzumirati što više različitih vrsta.

Korisno je upotrebljavati proizvode od celog zrna žita ili više vrsta žita. Ovde se mora imati u vidu da celo zrno (whole grain), ne znači isto što i različite vrste žita (multigrain). Kako bi se ishranom uneli svi korisni sastojci celog zrna, minerali, vitamini, proteini… potrebno je potražiti proizvode od celog zrna. Ukoliko se samo radi o mešavini različitih vrsta žitarica, one mogu da budu i rafinisane, odnosno biološki manje vredne.

Hrana siromašna mastima je dobra. Nije tačno, pošto su masti potrebne organizmu. One, između ostalog, zajedno sa proteinima stvaraju osećaj sitosti, pa se ne poseže brzo ponovo za hranom.

U namirnicama označenim etiketom „sa niskim sadržajem masti“, one su obično zamenjene drugim sastojcima koji su manje korisni, kao što su ugljeni hidrati. Masti je potrebno uzimati u izvornom obliku, kao maslinovo ulje ili masnu ribu na primer, a ne u prerađevinama.

Česte zablude o zdravoj hrani (foto: Pixabay)

Med, sirup od agave i smeđi šećer su bolji od običnog šećera. Ovo je jedna od čestih zabluda.

Istina je da je sve navedeno šećer i da ga ne bi trebalo unositi više od 25 grama dnevno (kada se saberu sve količine koje se unesu).

Identičan slučaj je sa solju: količina natrijuma koji se unosi nije manja u morskoj nego u običnoj soli, na primer).

Zaleđeno povrće je manje vredno od svežeg. I ovo je netačno, pošto im je vrednost ista.

Dijeta bez glutena smanjuje kilograme. Netačno. Kilogrami se gube zbog prelaska na kvalitetnu hranu, čime se mnogi proizvodi sa viškom kalorija izbacuju iz ishrane, pa se zbog toga gube kilogrami, a ne zbog odsustva samog glutena.

(danubeogradu.rs)

loading...

Jedan komentar

  1. Ludi se zaludjuju novim izrazima. Samo bi trebalo jesti sto vise prirodne hrane, a ukoliko je nesto obelezeno kao super food, cinjenica da ce morati da predje pola sveta do nas vec pravi problem.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.