Sjaši Vučiću da uzjaši opozicija (ili bar jedan razjedinjeni deo) – tako bi posle najnovijih predloga četiri opozicione stranke mogla da glasi izmenjena verzija one narodne „Sjaši Kurta da…“.
Dakako, spisak uslova za prevremene izbore koje su četiri stranke – Stranka slobode i pravde, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana i Pokret za preokret – „našle“ ispod jelke liči na poklon koji im je doneo Deda Mraz, ispunjavajući njihove neskrivene želje da uzjašu Srbiju.
U pravu je opozicija kada kaže da je ova vlast bahata, osiona, lažljiva, da je jedan čovek zamenio sve institucije, da se „meša u sve“ i o svemu samo on odlučuje, ali način na koji želi da ga smeni najblaže rečeno – nije dobar!
Tako u programu „Vrednosti i ciljevi Pokreta slobodnih građana“ piše:
„Broj građana koji još nisu razočarani, cinični ili nepoverljivi do pasivnosti je istovremeno i mera naših šansi da se izvučemo ispod čizme ove nepodnošljive vlasti i krenemo ka dostojanstvenijem i prosperitetnijem životu“.
Da li to znači i priznanje Vučiću da živimo dostojanstvenim i prosperitetnim životom?!
Dr Zoran Lutovac (DS) kaže da je potrebno da zajedno promenimo ovu vlast. I to izjavljuje posle deoba u svojoj stranci i u trenutku kada na političkoj sceni postoji desetine registrovanih neparlamentarnih partija, od kojih neke imaju članove samo na osnivačkom aktu.
Sluđivanje naroda i kopiranje „naprednjaka“
Da „Murta“ želi samo vlast dovoljno je pročitati platformu ove četiri stranke pripremljenu za dijalog sa vlastodršcima.
Tako ovaj deo opozicije predlaže formiranje ministarstva za sprovođenje izbora na čijem čelu bi bila „nestranačka ličnost“.
Šta bi to ministarstvo radilo pored već postojećeg ministarstva zaduženog i za izbore, izbornih komisija i biračkih odbora u kojima sve stranke imaju svoje predstavnike i šta bi ono radilo posle izbora – nejasno je!
U strahu da bi na objedinjenim izborima na svim nivoima koalicija na vlasti iskoristila Vučića da opet pobedi, opozicija predlaže da se održe u različitim terminima umesto da zdravim programima i novim, neuprljanim imenima parira desetogodišnjoj diktaturi.
Tu je i besmisleni predlog o paralelnim uredništvima informativnih programa RTS-a i RTV-a, koji bi se svaki drugi dan smenjivali na uredničkim poslovima. Taj posao bi obavljali sadašnji urednici i nezavisni novinari.
Ko bi birao „nezavisne urednike“ i po kom kriterijumu ostaje – ne piše. Baška, što bi to bilo sluđivanje naroda sa jedne strane i „kopiranje“ onoga što sada rade „naprednjaci“. Drugim rečima, Đilas, Lutovac, Veselinović i Grbović bi da, bar svaki drugi dan, uređuju javni servis, a ako dođu na vlast i češće.
Jer, primera radi, u Platformi SSP-a piše da se ova stranka zalaže za „detaljno određivanje zastupljenosti parlamentarnih stranaka na javnim servisima i televizija sa nacionalnom frekfencijom“, što bi danas, primenog tog stava, ona imala nula minuta na RTS-u i RTV-u.
SSP zajedno sa ostale tri stranke predlaže i formiranje novog regulacionog tela umesto sadašnjeg REM-a, iako u u svojoj Platformi ističe da članovi sadašnjeg REM-a treba da budu nestranačke ličnosti koje će birati Skupština Srbije?!
Jednostrano pomirenje bez konkretnog rešenja
I na kraju, još nekoliko rečenica o lošoj strategiji razjedinjene opozicije.
Nema dana, a da neko od opozicionara ne spomene Kosovo i ne okvalifikuje Vučića kao izdajnika. A u isto vreme niko od njih ne nudi rešenje za južnu pokrajinu, koja se otcepila i nad kojom Srbija u ovom trenutku nema nikakve ingerencije.
Tako PSG i PZP nemaju u svojim „ciljevima…“ ni slova o Kosovu, dok SSP obećava potpisivanje Deklaracije o pomirenju sa albanskim narodom. To što se Albanci nisu izjasnili o najavljenom pomirenju i što u njemu nema ni slova o tome kako će se politički rešiti problem, kako će predlozi u Deklaraciji biti pretočeni u izmene Ustava – nije bitno.
Treba kritikovati ono što radi Vučić iako o tome SSP, Vlada, poslanici u Skupštini Srbije i ovaj narod ništa ne znaju!
SSP se u nabrajanju dobrih stvari koje će uraditi toliko zaneo da je napisao i da „garantuje poboljšanje uslova za opstanak našeg naroda, povratak raseljenih i zaštitu verskog i kulturnog nasleđa“ na Kosovu. Na koji način, ako Albanci ne prihvate ponuđeni dokument – ne piše!
I da ne dužim, opozicija ima još godinu i kusur da se pripremi za prevremene izbore, ali ako nastavi sa ovakvim predlozima, ispraznim kritikama, otvaranjem afera koje ova vlast ignoriše već godinama unazad, i bez nuđenja konkretnih umesto deklarativnih rešenja, teško da ćemo se „izvući ispod čizme“.
I ne samo to, narodu će biti svejedno da li je reč o Kurti ili Murti! ♦
»»» Svi tekstovi V. Mandića su na OVOM LINKU!
Vladimir Mandić – najkraća autobiografija: „Rođen sam 1949. u Beogradu. Ceo svoj radni vek proveo sam u „Politici“. Desetak godina sam pisao svašta nešto, a onda sam do penzije uređivao svašta nešto. Izveštavao sam sa Kosova, iz Ustavnog suda (koji je tada manje ćutao nego ovaj danas), vraćao se preko Pančevačkog mosta posle osam uveče sa posla za vreme bombardovanja… Sada ponovo pišem…