Ne pamtim kada sam bio ovoliko ogorčen kao posle sramne vanredne press konferencije Ane Brnabić, predsednice Vlade Srbije.
Nisam mogao da verujem svojim ušima kada sam čuo premijerku kako kaže da TV N1 lažnim vestima želi da sroza imidž Srbije i ono što je bilo na ponos svim njenim građanima.
Povod za premijerkino vanredno obraćanje građanima i novinarima i upotrebu najgorih epiteta za jednu od dve nezavisne kablovske televizije u Srbiji bila je vest TV N1 da je desetine Beograđana došlo po pozivu u Belexpocentar da primi (re)vakcinu i da su naišli na zatvorena vrata.
Tu „lažnu vest neviđenih razmera“, emitovanu u utorak između 10 i 16 časova, Ana Brnabić je demantovala i kazala da su građani „pogrešno pročitali“ poziv, koji je bio za sredu! Dodala je i da je ta vest povučena oko 17 sati, ali da su je u međuvremenu objavili mnogi portali, neke agencije, čak i Glas Amerike.
Ona je optužila N1 da je neobjektivna, neprofesionalna i pristrasna televizija. Rekla je i da niko sa ove TV nije zvao e-Upravu, da su mogli, a nisu proverili u mobilnim telefonima građana datum (re)vakcinacije i da su namerno objavili laž!
Da bih po novinarskom kodeksu čuo i „drugu stranu“ otišao sam na sajt N1 (jer Supernova, čiji sam pretplatnik nema u ponudi i kanal ove TV), kad tamo, gle čuda, naslov: „Ana Brnabić zabranila odgovor“. U tom tekstu piše da su novinari N1 zvali Kancelariju e-Uprave i da im je rečeno da je premijerka zabranila nadležnima da odgovore na pitanja N1!
I sama predsednica Vlade je potvrdila da je zabranila direktoru e-Uprave Mihajlu Jovanoviću da demantuje građane jer bi „njegov odgovor bilo plasiran u donjem levom uglu“.
Juče odlikovana novinarka N1 Jelena Zorić je premijerki rekla da nije praksa da novinari proveravaju građane čitajući poruke u njihovim privatnim telefonima i da su zato zvali nadležne, jer je Vlada dan ranije saopštila da se vakcinacija nastavlja i za praznik. No, premijerka je nastavila sa gore citiranim epitetima tvrdeći da je reč o namernoj političkoj kampanji kako bi se urušio plan vakcinacije.
Posle ovih reči premijerke i malom detetu bi trebalo da je jasno ko pravi političke incidente, ko spinuje i ko stvara tenzije u društvu. Jasno je i gledaocima TV N1, ali je jasno i da su milioni gledalaca sinoć ostali ubeđeni da je N1 državni neprijatelj i da želi zlo Srbiji.
Tri najgledanije televizije sa nacionalnom frekfencijom – RTS, Pink i Happy – prenele su obraćanje Ane Brnabić, ali bez ijedne reči „druge strane“. I umesto da dodaju da su kolege sa N1 želele da provere informacije dobijene od građana i da je premijerka zabranila odgovor, oni su citirali samo Anu Brnabić.
Ovo, podsećam, nije prvi incident čiji je glavni akter predsednica Vlade Srbije. Društvene mreže i arhiva Google-a pune su njenih izjava od „kojih se narod hvata za stomak“, teških reči kojima ona nezavisne i profesionalne novinare naziva državnim neprijateljima, objašnjenja poput onog o čoveku zaraženog koronom koga na ulici udari autobus, pa do konfuznih rečenica o odlivu mozgova iz Srbije…
No, vratimo se najuticajnijim režimskim medijima koji konstatno krše novinarski kodeks i zbog kojih bi novinarska udruženja morala da reaguju.
Tako su juče već pomenute tri televizije objavile i vest da je u Ljubljani oko 200 građana protestvovalo protiv Vlade Janeza Janše, dok je trajalo glasanje u parlamentu o njenom poverenju. No, ovi elektronski, kao ni jedan štampani medij blizak Vučićevom režimu, nisu objavili da je u ponedeljak u Beogradu, ispred Vlade Srbije, održan protest i pomen lekarima, njih 106, umrlim od virusa korona, kome je prisustvovalo više stotina ljudi. Tu vest, sa zahtevima Sindikata lekara i farmaceta za smenu ministra zdravlja, objavili su samo dve kablovske TV i nekoliko nezavisnih portala.
Toliko o još jednom gafu premijerke, profesionalnosti najgledanijih televizija i najtiražnijih novina i mom ogorčenju koje mi je diglo pritisak do opasne granice zvane infarkt! ♦
»»» Svi tekstovi V. Mandića su na OVOM LINKU!
Vladimir Mandić – najkraća autobiografija: „Rođen sam 1949. u Beogradu. Ceo svoj radni vek proveo sam u ‘Politici’. Desetak godina sam pisao svašta nešto, a onda sam do penzije uređivao svašta nešto. Izveštavao sam sa Kosova, iz Ustavnog suda (koji je tada manje ćutao nego ovaj danas), vraćao se preko Pančevačkog mosta posle osam uveče sa posla za vreme bombardovanja… Sada ponovo pišem“…