Odlika današnjeg doba, usled konstantnog nedostatka vremena, sve više zadataka i sve većih očekivanja od pojedinaca, jeste hroničan stres.
/ Tekst priredila: Jovana Đaković, Diplomirani sportski nutricionista /
Za razliku od akutnog stresa, koji je neophodan i poželjan, jer tera na akciju, hroničan stres je jedan od glavnih uzročnika sve većeg broja hroničnih oboljenja koji karakterišu današnje stanje javnog zdravlja.
Dake, upravo taj hroničan stres kao i sedentarni način zivota koji često prati neadekvatna ishrana – ono je što dovodi do činjenice da se kardiovaskularna oboljenja, kao što je, na primer, visok krvni pritisak sve češće javlja u kasnim tridesetim, a ranije je to bilo u petoj deceniji.
Zašto je celovita ishrana temelj
S obzirom na sve navedeno, pravilna ishrana postaje sve važnija, jer je faktor koji možemo da kontrolišemo, a može da popravi kvalitet života i uspori negativne posledice stresa. Takođe, može da odloži sve češće, zdravstvene komplikacije. Umor, pad produktivnosti, pad energije, loš san i dugoročno – rizik od hroničnih bolesti.
Šta uopšte znači zdrava ishrana?
Uprkos onome što se da pročitati na mnogobrojnim profilima koji dominiraju na društvenim mrežama, zdrava ishrana nije FAD – ketogena dijeta, intermitent fasting već je zapravo ishrana koja se zasniva na pravoj hrani i koja zadovoljava osnovne potrebe tela kada je reč o mikro- i makro- nutrijentima.
Nemoguće je dati jedan formatirani dokument koji će važiti za svakoga, jer svačije telo, potrebe, metabolizam itd. drugačiji su, ali ću se potruditi da izložim faktore koji su univerzalni.
1. Ishrana bazirana na celovitoj hrani (70%)
Ne tražimo savršenstvo, tražimo da većina, tih nekih 70% našeg dnevnog unosa dolazi od tzv. prave hrane, dakle što manje prerađenih namirnica.
2. Adekvatan energetski unos
Ovo će varirati od pojedinca do pojedinca, ali prevelik unos dovodi do gojaznosti i bolesti vezanih za nju (hronično upalno stanje, insulinska rezistenicja, kardiovaskularne komplikacije itd); dok hronično malo hrane dovodi do usporavanja metabolizma, problemima sa hormonima (usporena štitna zlezda, remeti sintezu reproduktivnih hormona i sl).
3. Adekvatan i ravnomeran unos proteina
Nedovoljno proteina dovodi do smanjenja mišićne mase i generalno lošijeg stanja organizma.
4. Adekvatan unos vlakana
Potpomaže varenju i održava crevnu floru.
Zašto je fizička aktivnost neizostavna
Kada pričamo o zdravoj ishrani, moram da napomenem da je i fizička aktivnost propratan faktor koji poboljšava zdravstvene parametre kao što su:
- metaboliizam šećera (insulinsku senzitivnost),
- holesterol,
- regulacija stresa,
- raspoloženje i dr.
Nema dileme da je uravnotežena fizička aktivnost, tri puta nedeljno, faktor za dobar metabolizam, jak imunitet kao i dugovečnost
Kako pomažem klijentima
Kada radim sa klijentima, gledam kako izgleda njihov dan: od prvog sastanka ujutru, preko brzih poslovnih ručkova, do večernjeg umora kada više nemaju snage da kuvaju. Tu pronalazim mala rešenja: kako da se organizuje obrok unapred, koje zdrave opcije postoje i u restoranu, kako da se postepeno uvode treninzi bez osećaja da „oduzimaju vreme“.
Najveće promene dešavaju se kada klijent shvati da zdravlje ne zahteva savršenstvo – već doslednost. Moja misija je da pokažem da i najzauzetiji ljudi mogu da žive zdravije, da imaju više energije i sačuvaju vitalnost.
Zdravlje kao investicija
Korporativni svet razume jednu stvar bolje od bilo koga: svaka investicija mora da se isplati. Ulaganje u zdravlje kroz ishranu i aktivnost vraća se višestruko – kroz veću produktivnost, bolji fokus, manje bolesti i, na kraju, duži i kvalitetniji život.
Zdravlje nije projekat od tri meseca, već najvažniji projekat života. A kada shvatite da mala, pametna promena može da vas vodi ka tome da budete i uspešni i zdravi, sve postaje jednostavnije.
Dan u Beogradu osnovan je 2011. godine i jedan je od najčitanijih lokalnih portala u Srbiji. Osnivač i glavni urednik je Nenad Mandić – Ah Neša.
