Izdvajamo
Naslovna » Blog » Beograđanka u Londonu » O kuvanju: A gde je tu pečenje?
Pekara (foto: Aleksandra Prhal)
Pekara (foto: Aleksandra Prhal)

O kuvanju: A gde je tu pečenje?

Ne mogu da se otmem utisku da nema zemlje u kojoj ima više televizijskih emisija o kuvanju, a u kojoj se manje kuva nego što je Engleska.

Najnoviji kuvarski TV trendovi

Svakodnevno, bar na jednom TV kanalu, a vikendom i na više simultano, takmiče se amateri ili profesionalni kuvari u sve maštovitije osmišljenim programima. Godinama već rabljena ideja kuvarskih duela dobija od skora nove zaokrete, uz neočekivanu medijsku pažnju.

Kulinarski programi se reklamiraju kao porodični šou programi, koji nude sasvim poseban tip zabave. Ovo su emisije za narod, pa u skladu sa narodnom tradicijom takmičare stavljaju na grdne kulinarske muke i teško premostive kuvarske prepreke, ne bi li izabrali nekoliko pravih junaka, koji su suzama i znojem zalili put do finala. Sa velikim uživanjem i uz žar koji je do sada karakterisao samo X faktor ili takmičenje u plesu, nacija je pratila ovogodišnji izbor za najboljeg pekara-poslastičara, gde, suprotno svim očekivanjima, nije bilo ni jednog muškarca.

Iz mikrotalasne na krilo

Kod nas se uobičajeno, kao uostalom manje više u svemu, tvrdi da se muškarci u kuhinji snalaze bolje od žena, mada se pored šporeta, sem uz reflektore televizijskih kamera nikad ne nalaze, dok u Engleskoj u kućnim poslovima ne postoji izražen rivalitet među polovima. Oko toga se ovde niko ne otima, što je lako uočljivo u posetama engleskim domovima.

Kako, zbog ograničenog životnog prostora, kuhinju nije moguće baš zaobići, kroz nju se, uglavnom, samo prolazi. Koliko se pri kupovini kuće ovde uvek insistira na veličini i funkcionalnosti kuhinje, toliko se taj prostor u svakodnevnom životu u potpunosti zanemaruje, sa izuzetkom nove i dobro pozicionirane mikrotalasne pećnice.

Gosti se u prostranim kuhinjama uobičajeno okupljaju sa čašama, uz grickalice i „meze“, jer party podrazumeva dobro raspoloženje, do koga se najbrže stiže uz obilje alkohola i ponešto pažljivo odabranih gotovih jela. Tipična engleska kuća trpezariju uopšte nema, jer se porodica tradicionalno okuplja ne oko stola, nego oko televizora i obeduje iz poslužavnika sa krila.

Musaka – izvor divljenja

Kuvanje ovde podrazumeva uspešno dovršavanje polupripremljenih jela iz supermarketa. Izražene kulinarske sposobnosti tradicionalno se pripisuju došljacima, koji, sa životnim navikama donetim iz bivših zemalja, za svakodnevnu snalažljivost i domišljatost u kuhinji među svojim engleskim poznanicima dobijaju epitet „master chefa“.

Čak i uobičajena jela, musaka je odličan primer, jesu izvor neumerenog divljenja, potpuno izvan dometa i onih Engleza sklonih avanturizmu u kuhinji, koji se neskromno hvale svojim kulinarskim umećem.

Engleska je ipak primetno i bar što se tiče restoranskih standarda, otišla daleko od nekad sveprisutne kuvane govedine i barenog povrća. Koliko je u našem balkanskom svetu kuvanje i dalje u potpunosti obeleženo zadovoljavajućom količinom prevashodno mesa na tanjiru, toliko se ovde standardi pomeraju ka kreativnim francuskim uzorima.

Bez prikrivene zlobe primećujem, nažalost, da tanjir prosečnog Engleza nije dobio na kvalitetu i kućno obedovanje je jednako tužan prizor, kome nedostaju sve karakteristike kojima bi mogao da zasluži naziv „porodični obrok“. Tome nije pomogla ni sva pažnja sa kojom se kuvanje prati na „malim ekranima“. ♦

PROČITAJTE I DRUGE TEKSTOVE BEOGRAĐANKE U LONDONU!

»»» Vladislava Erdeljan rođena je jedne Badnje večeri, pre mnogo godina, u najvećem gradu, najlepše zemlje koje više nema. Voli da priča i piše na raznim jezicima, a to je uvek najradije i učila i radila. Žali što nije balerina. Čuva drvo u dvorištu, sa pticama bez kaveza. Voli priče i pesme za decu. Igra žmurke sa svojim ćerkama. Želi da putuje po hladnim zemljama. Ima glavu punu nenapisanih priča i pesama, što je mnogo više od onoga što je do sad objavila.

loading...