U razvijenim društvima, za razliku od onih zaostalih i u vremenu zaboravljenih, nema mnogo nepisanih zakona koji se poštuju, ali je mnogo i previše onih koji su pažljivo napisani.
Njih treba razumeti, poštovati, a u svakoj zgodnoj prilici i potpisati. Što je više zakona, to je više birokratije, a Englezi su nacija koja od svojih zakona lako ne odustaje.
Na koju god stranu da se okreneš sačekuju te zakoni i norme koje moraš da ispuniš. Nije loše da se čovek oseća sigurno i zaštićeno u državi kojoj ostavlja ono čime ga je evolucija obdarila; naprotiv, lepo je ako osećaš da ne moraš stalno sam da čuvaš sopstvena leđa, nego su ona i bez velikih napora dobro osigurana.
Bez rizika
Ali, uljuljkivanje u sigurnost, kao kod svake navike, razvija zastrašenost od promene i ubija duh avanturizma, koji se onda, u engleskom primeru, na nesreću, ispoljava u najrazličitijim oblicima među nedužnim stanovnicima dalekih ostrva.
Ima situacija u životu kad od viška glava može da zaboli. Ako je zdravlje uslov, a bezbednost prepreka koja se ispreči pred bilo kakvim oblikom uživanja, onda je bezbednosni besmisao zdravstveno opravdanje za svako preterano uživanje.
Čak ni deci nije prepuštena sloboda zdrave doze rizika. Granice opravdane brige prevazilaze uobičajeni nemar i nepažnju dečje igre, te preko dečjih igrališta i parkova ulaze u škole, kancelarije i sve javne prostorije.
Kako iskoračiš moraš da se obezbediš da u neku jamu ne upadneš. Obavezan si da budeš osiguran od svega, samo od života nema ko da te osigura.
Kako svojevremeno na časovima Odbrane i zaštite nismo naučili niti da se branimo, niti da se zaštitimo, pružena nam je prilika da se u novoj domovini konačno osvestimo i van domašaja socijalističke nebrige potpuno bezbedno živimo.
Osvešćenje
Za sve one neupućene – health and safety neosvešćene, Britanci su osmislili brojne pamflete, pokazne vežbe i primereno ozbiljnosti situacije, kratke i efikasne kurseve.
Nikad nije na odmet obnova gradiva o bezbenosti prolaska kroz zgrade, hodnike i stepeništa. Koliko su tek brojne opasnosti do kojih dovodi nepažnja u ispijanju čaja pored male dece u obdaništima ili u blizini kablova u kancelarijama…
Zabrana korišćenja potencijalno opasnih predmeta ne važi samo za „pionire“, nego i za neobučenu omladinu. Makaze i noževi daju se na upotrebu samo odgovornim licima i nipošto se ne smeju prodavati osobama ispod šesnaest godina.
Od najranijeg doba razvija se svest o potencijalnim opasnostima i mogućim posledicama nepažljivog rukovanja sopstvenim životima. Izrasta u takvom svetu vojska samosvesnih pojedinaca, koji se bore za bezbednost čitavog društva.
To su dušebrižnici kojima nikad nije teško da promene pravac kretanja, izađu iz toplog doma, sve ostave da čeka, ne bi li skrenuli pažnju nemarnima na: nepropisno kretanje, pogrešno zaustavljanje, neobeleženo mesto za stajanje, zabranjeno skakanje, prebrzo trčanje, preglasno smejanje…
Neočekivano je uvek i svuda ista borba protiv sužene svesti, koja ne zna za granice među nacijama. Borba sa institucijama je svuda jednako zamorna i po principu proste analogije, primenom obrnutog reciprociteta, što su zakoni jasniji, to je borba sa njima kompleksnija. ♦
SVI TEKSTOVI BEOGRAĐANKE U LONDONU!
»»» Vladislava Erdeljan rođena je jedne Badnje večeri, pre mnogo godina, u najvećem gradu, najlepše zemlje koje više nema. Voli da priča i piše na raznim jezicima, a to je uvek najradije i učila i radila. Žali što nije balerina. Čuva drvo u dvorištu, sa pticama bez kaveza. Voli priče i pesme za decu. Igra žmurke sa svojim ćerkama. Želi da putuje po hladnim zemljama. Ima glavu punu nenapisanih priča i pesama, što je mnogo više od onoga što je do sad objavila.