Neizlečivost birokratije

Negde više, negde manje, ali kako god da okreneš od birokratije svuda izludiš. Kod nas se problem sužava na namrgođena lica na šalterima, pošto, kako nas na istaknutim mestima obaveštavaju, „kompjuteri usporavaju rad“.

Vlada tako, uglavnom među mlađom i obrazovanijom populacijom, ubeđenje da je upravo nedostatak tehnološke podrške i zastarelost sistema uzrok nerešivih birokratskih problema. Moram da vas razočaram, jer to je nažalost samo početak svih nedaća.

Reklo bi se, bez svake sumnje, da u tehnički funkcionalnim sistemima i birokratski naprednim društvima nema neizlečivih šalterskih glavobolja. Naprotiv, glavobolje su i ovde stalne, samo se bol premešta sa prednjih vidljivih na zadnje manje uočljive delove sistema.

Nepismeni i advokati

Sve što čovek u Britaniji pokuša da uradi rešeno je efikasnim birokratskim polugama koje ga sačekuju na svim okukama normalnog društvenog kretanja. Sve je kompjuterizovano i deluje bezbedno i bezbolno. Ovom varkom funkcionalne jednostavnosti nisu prevareni samo „metuzalemi“ koji se ne daju „umrežiti“ u postojeće web sisteme i koji jedini još ostatak svog ovozemaljskog postojanja uživaju u tehnički nezagađenom svetu svakodnevne komunikacije.

Neobaveštenost koja potpuno prevladava među neukim i nedoučenim, ali nikako usamljenim pojedincima koji nisu u manjini prosečne engleske populacije, jeste problem koji se, poput polupismenosti, zataškava ovde još mnogo češće nego kod nas.

Ima onih koji se za knjige nikad ni uhvatili nisu, pa čak iako iz razloga lenjosti nisu prerano izašli iz školskih klupa, na kraju školovanja postaju članovi društva nesposobni da sami popune obične, doduše brojne formulare. Ima ovo razvijeno društvo, naravno i za to, kao i za druge boljke sistema, spremna, u praksi ispitana instant lečenja.

Engleska država se drži na neurušivim stubovima bankarstva i birokratije poduprte neograničenim brojem advokatskih usluga, uz koje ide mali procenat za sigurnu dobit. Čija se dobit, u konačnoj računici, obračunava ozbiljnim ciframa nije teško sagledati ni onim naivnim pojedincima.

Što je društvo ozbiljnije to su greške profitabilnije. Sve greške u obračunavanju poreza, taksi i kojekakvih benefita na kraju završavaju kao profit nezavisnih agencija i advokatskih kancelarija. Sve je to, sasvim pouzdano, dobro isplanirana ujdurma velikih koncerna, u kojoj se računa na neukost ili lenjost sirotih potrošača, koji u susretu sa smišljeno nejasnim konačnim obračunima nemaju snage ni volje da sami iznalaze kakva bolja rešenja.

Orobljavanje naroda

Što ga više zakukulje to više rupa za zloupotrebu otvore. Nije slučajno Engleska najpopularnija zemlja za azilante i imigrante svih namera i opredeljenja, koji samo čekaju da se ovog tla dočepaju, pa da rupe u sistemu dobro prokopaju.

U odnosu na ove sisteme visoko razvijene državne birokratije, mi smo, kao uostalom u svemu, jedno zastarelo društvo koje počiva na iskorišćavanju onih nevoljnika koji su, kakvom nesrećom, na udaru dobre volje nekih priučenih ćata.

U nedostatku sofisticiranih sistema orobljavanja sopstvenog naroda, sličnih britanskim uzorima, iznalaze se kod nas radna mesta specijalno obučenih državnih službenika, bez jasno određene stručnosti i opisa posla, sa ciljem da se oteža redovno funkcionisanje državnih institucija i zagorča život njenih subjekata.

Ništa se mnogo promenilo nije od Nušićevog „Narodnog poslanika“. On je po svoj prilici bio veći vizionar od svih onih srpskih vladara koji su se nadali da nas negde čeka Evropa. ♦

SVI TEKSTOVI BEOGRAĐANKE U LONDONU!

»»» Vladislava Erdeljan rođena je jedne Badnje večeri, pre mnogo godina, u najvećem gradu, najlepše zemlje koje više nema. Voli da priča i piše na raznim jezicima, a to je uvek najradije i učila i radila. Žali što nije balerina. Čuva drvo u dvorištu, sa pticama bez kaveza. Voli priče i pesme za decu. Igra žmurke sa svojim ćerkama. Želi da putuje po hladnim zemljama. Ima glavu punu nenapisanih priča i pesama, što je mnogo više od onoga što je do sad objavila.