Izdvajamo
Naslovna » Blog » Beograđanka u Londonu » Tabletomanija – bolest kojoj nema leka
Tabletomanija
Tabletomanija

Tabletomanija – bolest kojoj nema leka

Kao i sav ostali „civilizovani“ svet i Engleze je zahvatila tabletomanija. Ne bi bilo čudno, ni vredno pominjanja da u svemu tome nema jednog iznenadnog velikog znaka pitanja.

Mislim se ja već neko vreme da se zdravlje zapadne civilizacije isključivo zasniva na tabletama.

Upravo u vreme kad sam na sopstvenu odgovornost odlučila da ne pristanem na tablet-tretman svoje unesrećene podsvesti, koja pati pod pritiskom akutne usamljenosti i nepredviđene intelektualne učmalosti, čujem na radiju alarmantnu objavu o stanju divlje i naizgled netaknute prirode. Ko bi mogao i da pomisli da lečeći ljude lekovima uništavamo ono malo sveta divljine koji kojegde još kojekako preživljava.

Sirotani

Jadne životnje, okružene ljudima, osuđene da dele sa nama vode u rekama, ugrožavaju svoj opstanak pod uticajem (ne više neznatne) količine antidepresivnih supstanci iz lekova, koje završavaju u prirodnim vodama.

Sirote ptice bezvoljne i neaktivne dočekuju zimu nespremne i neuhranjene, jer letargično levitiraju, umesto da se za hladnoću ubrzano pripremaju. Kao da će ih neko drugi nahraniti i gnezda im sagraditi, više i ne pevaju, niti se raduju. Duboko smirene i zabrinjavajuće bezbrižne, dočekuju svoj kraj bez i malo zdravog prirodnog otpora.

Kako god da se sama sa sobom osećam, još mi teže pada osećaj krivice zbog, mada nenamerne, trajne štete koju moje lečenje može da nanese živom svetu u mojoj okolini.

Šta čoveku preostaje nego da se zapita kakav je smisao takvog lečenja? Ako ne zbog ptica i ostalog zverinja, onda zbog stanja svesti izlečenih depresivaca. Depresija je ključna reč.

Neopravdana tabletomanija

Naučnici i istraživači živog sveta upozoravaju da se bolestima savremenog čoveka pogrešno pristupa, da se pilule za raspoloženje olako i često prepisuju, bez stvarnog opravdanja.

U zemlji u kojoj više od dve kutije paracetamola niko ne sme da proda i gde te u apoteci kao prestupnika, koji je već bio u sukobu sa zakonom, ispituju za istoriju gripa ili kašlja koji se uporno vraća; a gde se antibiotici prepisuju samo kod teških oboljenja, „pilule za lilule“ niko ne osporava.

Dovoljno je da se sa ozbiljnijim bolovima ili u stanju uznemirenosti obratiš za lekarsku pomoć i osmehuje se instant sreća iz kutije lekova.

Zabrinuta za svoje mentalno zdravlje, jer mi je savetovana slična terapija, dolazim do nesvakidašnjeg otkrića da i u nevelikom broju ljudi, prevashodno žena sa kojima sam bliska, a takvih nije mnogo, ima više onih pod malom, ali sigurnom dozom antidepresanata, nego onih koje su spremne da se snagom sopstvene volje izbore sa životnim nedaćama.

Alternativa

Postoje naravno uvek i alternativna rešenja. Sticajem okolnosti imala sam direktan susret bliže vrste sa homeopatijom, koji je nažalost potvrdio sve moje sumnje u verodostojnost ovakvog lečenja.

Nemam ništa protiv lekovitih kupki i čajeva, ali mahanje viskom nad otvorenim dlanom ne spada u moj izbor terapije lečenja, ni alternativnog, čak ni u slučaju prehlade i alergija.

Autosugestivna moć takvog pristupa je neosporiva, jer svako na kraju veruje u ono što želi, a vera se ne pobija; ali ja sam među okorelim nevernicima, pa sam loš medijum za kojekakva vračanja. Od alternativnih metoda verujem u provereni i najbolji lek koji je priroda, dok je još ima – šuma i zemlja leči bolje od bilo kakvih savremenih lekova. ♦

SVI TEKSTOVI BEOGRAĐANKE U LONDONU!

»»» Vladislava Erdeljan rođena je jedne Badnje večeri, pre mnogo godina, u najvećem gradu, najlepše zemlje koje više nema. Voli da priča i piše na raznim jezicima, a to je uvek najradije i učila i radila. Žali što nije balerina. Čuva drvo u dvorištu, sa pticama bez kaveza. Voli priče i pesme za decu. Igra žmurke sa svojim ćerkama. Želi da putuje po hladnim zemljama. Ima glavu punu nenapisanih priča i pesama, što je mnogo više od onoga što je do sad objavila.

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.