Izdvajamo
Naslovna » Blog » BG Puzzle » Hram svetog Save: Unutarnja svetlost
Hram svetog Save (foto: D. Bosnić)
Hram svetog Save (foto: D. Bosnić)

Hram svetog Save: Unutarnja svetlost

Žudeo je za duhovnim životom. Za unutarnjim svetlom. Kao mladić odbegao u Svetu Goru. Zamonašio se, približio Bogu. Rastko Nemanjić, potonji Sava (1169–1236).

Prvi je srpski sin čijim je stopama pošao otac! Stefan Nemanja, kasnije Simeon, išao je tragom svog naslednika i prethodnika. I nije pogrešio! Manastir Hilandar na Atosu, remek-delo njihove duše, to nam vekovima govori…

Stremeći miru u sebi, mirio je druge, pre svih braću – posvađanu zbog prestola. Osnovao Srpsku crkvu. Podižući nezavisnu crkvu, snažio i državu i usmerio kulturu.

Plamen koji je osvetlio Srbiju

Bio prvi arhiepiskop i učitelj – prosvetitelj našeg naroda. Uzor. Nada. Ikona. Kult. Sinan paši baš to smetalo. Iz manastira Mileševa digao je 1595. mošti Savine i rešio da ih uništi. Da ih nema.

Spalio ih na Vračaru. Taj plamen osvetlio je Srbiju! Iznutra. Jadni paša! Nije mu to trebalo! Nikako. Stvorio je simbol! Iskru za lomaču u kojoj će sagoreti turska imperija.

Trista godina kasnije osnovano je Društvo za podizanje Hrama Svetog Save.

Ratovi su neprestano ometali ideju da se izgradi ovo zdanje.

Srbija cela i svaki Srbin

Prema projektima arhitekata Bogdana Nestorovića i Aleksandra Deroka koje je prepravio protomajstor Branko Pešić, građeno je od tridesetih godina prošlog veka sa prekidima i najzad pokriveno pre dve decenije monumentalnom kupolom s pozlaćenim krstom od 12 metara na njoj koji se zlati sa visine od osamdesetak metara.

Na prostoru od oko 3.500 kvadrata u prizemlju i 1.500 na tri galerije na prvom nivou može da primi desetak hiljada vernika. A u okrilju porte je – Srbija cela i svaki Srbin na Zemljinoj kugli!

Zajedno sa Narodnom bibliotekom na Svetosavskom platou Hram čini dušu i pamet Srbije. Da li će Srbija biti pametna da ne izgubi svoju dušu u vremenu koje dolazi? Odgovor nam i danas daje Sveti Sava. Samo treba da znamo da čitamo njegove tragove.

On je tražio božansku svetlost. I našao. Tražio svetlost u sebi. Našao je.

Mogu li Srbi, danas, bar ovo prvo? Mogu li Srbi, danas, bar ovo drugo?

Izgleda mnogo. I jeste. Izgleda teško. I jeste. Da li je nedostižno…

A kako da saznamo, ako ne krenemo u potragu. ♦

Sve priče Darka Kalezića!

»»»» Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…

loading...

Jedan komentar

  1. da nije možda unutrašnja?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.