Otvoreni tržni centar: „Buvljak“ u glavi urbanog isposnika

Najave zvaničnika da će nam ova godina biti jedna od najtežih dosad postaju pomalo i dosadne. Ipak, još dosadnije je da će nam sledeće godine biti bolje.

Oni nama, već prekaljenim urbanim isposnicima, naviknutim na nema kao na dobar dan, hoće da kažu da može i gore da bude nego što je ikad bilo. Kao da mi to ne znamo.

Otkud znamo? Pa lepo, vidimo s kim imamo posla. Vrlo dobro smo upoznali domaće tvorce neprekidne krize, a odlično, nažalost, i strane. Ne zna se ko je od njih bolji u izazivanju sunovrata. Mrtva trka.

Stoga – sumnjičav sam prema strancima: oni mogu doneti nevolju. U naše uopšte više i ne sumnjam: oni su mi nevolju već odavno doneli.

Ne hajemo kad imamo – „buvljak“

Posle svega što se događalo na ovim prostorima na kraju prošlog veka, hronične domaće oskudice, trefila nas i (izgleda trajna) tranzicija i (izgleda trajna) svetska ekonomska kriza.

Ne hajemo, kad imamo Otvoreni tržni centar (OTC) – „buvljak“. Bar još neko vreme, dok ga ne zatvore, premeste i na tom novobeogradskom platou izgrade stanove ili biznis staklenike ili autobusku stanicu.

Dok je njega i nas u gužvanjcu kraj beskonačnih špalira tezgi, znamo da je sve normalno. On nas podseća da nema opuštanja, da boljitak neće skoro i da to što smo tu u mimohodu znači da nam se i dalje loše piše.

Da je „bolji život“ samo u špici pradavne serije sigurni smo sve dok nam treba sve, bukvalno sve sa OTC-tezgi. To ne znači da su nam oči gladne, već da se ono što imamo kod kuće istrošilo i čeka zamenu.

Čekič, bušilica, (j)ekser, š(a)raf, šajbna, šmirgla, peškir, pižama, sušilica za veš, ogledalo za kupatilo, ma komplet kupatilo… na koju god stranu pogledaš baš to ti pasuje. „Buvljak“ u glavi urbanog isposnika!

Da zasučemo rukave?!

Jedini način da suzbijemo skakutanje „buva“ u lobanji je da se urbano „zamonašimo“: nabacimo sluške na ušesa i proglasimo da nam ništa više ne treba.

Kad u središtu globalnog generatora koji zasipa planetu Zemlju hrpama potrepština za domaćinstvo registruju drastičan pad potrošnje u Novom Beogradu, videće oni kako mi uzvraćamo na krizu koju su nam poslali!

Kad osete udar po džepu koji dolazi sa 45. paralele – neće im pasti na pamet da nas opet provociraju…

A kad smo se probudili, shvatili smo da je „buvljak“ još  tu, da to sa odricanjem „ne prolazi“ i da moramo da zasučemo rukave i da radimo da bismo ponovo postali domaćini.

– Ženo, kud mi nestadoše one cvikcangle? Kako ne znaš? Pa to su švapske, bre, original, sa „buvljaka“… ♦

Sve priče Darka Kalezića!

»»»» Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…

Darko Kalezić

Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…