Naslovna » Blog » Beograđanka u Londonu » Opsesije za sredovečne: Kako to Englezi rade
London: Kako to Englezi rade
London: Kako to Englezi rade

Opsesije za sredovečne: Kako to Englezi rade

Sinulo nam sunce. Rastrčali se pomahnitali Englezi. Muškarci u najboljim godinama i žene srednjih godina.

Istog su životnog doba, ali različitog roda, pa upravo zbog toga za neke osrednje, a za neke najbolje doba. Svi oni, kako god da se kotiraju, spadaju u kategoriju koja nacionalno veoma drži do zdravlja i izgleda.

Zapravo ne: ogromna većina uglavnom drži i ne ispušta kojekave grickalice i gazirane sokove, ali to još upečatljivije izdvaja sredovečne Engleze srednje klase, koji se, u „izvesnim“ godinama, iznenadno osveste i predano počnu da rade na kondiciji i smanjenju telesne težine. Sve to zajedno pokazuje nesumnjive karakteristike jedne sasvim tipično engleske sredovečne krize.

Svi se trude

Nastupi period u životu samosvesnih Engleza kad samo broje kalorije. Spopadne ih trčanje, kao da su svi u jeku priprema za maratone.

Malo njih ozbiljno trči, ali svi se trude, a to je ono što je za Engleze najvažnije. Niko te ne pita šta si uradio, e samo ako si se dosta potrudio, a kako se u ovom slučaju trud izražava količinama prolivenog znoja, nema greške u proračunima.

Biciklizam je jedan od omiljenih sportova, mada se ulice, posebno usred dana, u vreme pauze za ručak pretvore u trkačke staze. Tu su trkači tokom cele godine, samo se na suncu nekako više vide.

Nema ovde mećave koja može da spreči sportske aktivnosti, a na kišu su svi naviknuti, pa se i ne obaziru. Ne odustaju čak ni kad su zasuti „animalnim“ pljuskovima. (Nisam sišla s uma, postoji u engleskoj, veoma razvijenoj, meteorološkoj terminologiji izraz: „It’s raining cats and dogs“.)

Oni u najboljim godinama

Nije ovo nimalo lična opservacija neposredne okoline, nego dokazano činjenično stanje.

Tipično je posebno za muškarce, koji u izvesnom životnom dobu, po svoj prilici, poveruju da su se najzad našli u najboljim godina, pa treba ozbiljno da se trude da najbolje i izgledaju. Kompetitivnost, koju su naviknuti da ispoljavaju na radnim mestima, prenose, čini se, nesmanjenim intezitetom u vežbaonice sportskih centara.

Velika je to muka, verujete, ako se, uglavnom po preporuci fizioterapeuta, nađu na joga ili pilates seansama, gde nekako po pravilu dominira ženska populacija. Bude ponekad i komično gledati kako se svim silama trude da dokažu da su i tu, kao, podrazumeva se, inače u svemu, jači i sposobniji, a telo ih, uz sve muke, izdaje.

Ni uz svu upornost, huktanje i znojenje ne mogu da dostignu žensku fleksibilnost i izdržljivost. Nekako kao u baletskim dvoranama, gde sem retkih i izrazitih izuzetaka internacionalne slave, baletani uglavnom prate i uspešno pridržavaju balerine.

Opsesivna nacija

Posle dugogodišnjih pažljivih posmatranja, iako bez namere da se bavim dubokim psihološkim analizama, mogu da potvrdim svoju davnašnju pretpostavku da su Englezi opsesivna nacija.

Čime god da se bave, čak i kad to, kao hobi ili sport, treba da predstavlja oblik uživanja i relaksacije, Englezi se preterano bave, bez ikakve, čak i one sasvim male margine za potpuno opuštanje.

Đavo će ga znati, ako ni po čemu, možda baš samo po tome, od svih ostrva na svetu, ipak pripadam baš ovom engleskom. Ima nas koji se satiremo i iscrpljujemo na kakvom god zadatku da se nađemo ili bez preke potrebe takve zadatke sami sebi pronalazimo. ♦

SVI TEKSTOVI BEOGRAĐANKE U LONDONU!

»»» Vladislava Erdeljan rođena je jedne Badnje večeri, pre mnogo godina, u najvećem gradu, najlepše zemlje koje više nema. Voli da priča i piše na raznim jezicima, a to je uvek najradije i učila i radila. Žali što nije balerina. Čuva drvo u dvorištu, sa pticama bez kaveza. Voli priče i pesme za decu. Igra žmurke sa svojim ćerkama. Želi da putuje po hladnim zemljama. Ima glavu punu nenapisanih priča i pesama, što je mnogo više od onoga što je do sad objavila.

Uređuje: Vladislava Erdeljan

»»» Vladislava Erdeljan rođena je jedne Badnje večeri, pre mnogo godina, u najvećem gradu, najlepše zemlje koje više nema. Voli da priča i piše na raznim jezicima, a to je uvek najradije i učila i radila. Žali što nije balerina. Čuva drvo u dvorištu, sa pticama bez kaveza. Voli priče i pesme za decu. Igra žmurke sa svojim ćerkama. Želi da putuje po hladnim zemljama. Ima glavu punu nenapisanih priča i pesama, što je mnogo više od onoga što je do sad objavila.