Dan u Beogradu Događaji u Beogradu
Svakih nekoliko godina kraljevska porodica proslavlja kakav lep jubilej.
Na sreću brojnih podanika, o takvim praznicima, često se proglase i neki neradni dani, kako bi pučanstvo moglo da se na odgovarajući način pripremi i iskreno obraduje. Bez obzira na politička opredeljenja tome se nikada niko javno ne protivi.
Radni narod uživa da ne radi, kakva god da je prilika, a u ovoj zemlji takve se prilike retko i pojavljaju, jer se internacionalni radnički praznici ne poštuju.
Kako u Britanskoj imperiji ne postoji razumevanje za običaj spajanja neradnih dana sa prethodnim ili nastupajućim vikendima, a nema, kad smo već kod toga, ni pravih državnih praznika, to je svaki povod za proslavu široko prihvaćen u masama.
Dugovečna britanska kraljica
Kraljevska venčanja, rođenja i rođendani su gotovo jedina prilika u Britaniji za opštenarodno veselje. Tako se nekako, u sred rastućih ekonomskih ili spoljno-političkih problema, ispreči neki monarhistički jubilej, te se, u maniru dobrog fer pleja, sve naglo (e sad, da li i trajno?) zaboravlja.
Ovogodišnji jubilej podseća nas na dugu i prosperitetnu vladavinu Elizabete II. Eto prilike da nas zadivi nepokolebljivost ove savremene vladarke, sa kojom se, bez buke, kad god ustreba, a i češće, mudro povlačila van domašaja javnosti, čije su unapred pripremljene i tako očekivane izjave uvek hrabrile narod u sudbonosnim trenucima.
Budući da sam okoreli antimonarhista, primećujem smelo da nema mesta nikakvim proslavama. Potpuno je anahrona, izvan savremenih shvatanja i potreba kompletna pozicija, pojava i opstajanje kraljevske porodice u Britaniji.
U tom smislu su i sva poređenja sa bivšim britanskim vladarkama neprimerena. Osim što su joj zaduženi hroničari izračunali da je na tronu nadživela svoju prababu Viktoriju, druge neke komparacije su teško mogle da se uspostave.
Dok su se neke kraljice krvavo borile za svoju poziciju i opstanak na tronu, osvajajući pola sveta, kao Elizabeta Prva, a neke su, kao kraljica Viktorija, gvozdenom rukom držale to pola sveta kao deo Komonvelta, ova će kraljica ostati zapamćena po tome što je sve prethodne nadživela.
U čemu je veličina sadašnje britanske vladarke, čije je najveće dostignuće duboka starost koju je, ne uz naročitu muku, istrajno dostigla?
Neukusno je i neprimereno podsećati na činjenicu da nije zadivljujuća sposobnost ostariti neometano, bez velikih životnih pritisaka i problema, u sporadičnim migracijama između nekoliko kraljevskih palata.
Često mi, doduše, pada na pamet da treba odati priznanje svim dosadašnjim britanskim vladarkama. One su se na toj poziciji pokazale daleko istrajnije i uspešnije od svih muških monarha, kojima je dosta često nedostajala ne samo fizička nego i mentalna snaga i sposobnost da se zadrže na poziciji vladara.
Sva poređenja su namerna
Zlobnici najvećeg sina naših naroda i narodnosti sada nazivaju diktatorom i gnušaju se sletova i štafeta kojima se 25. maja obeležavao njegov zvanični rođendan.
Nikome, međutim, u Ujedinjenom Kraljevstvu ne pada na pamet da iskaže nezadovoljstvo povodom dvojnog rođendana britanske vladarke.
I ona, kao naš nikad prežaljeni diktator, proslavlja dva rođendana – jedan privatno, a drugi javno, za narodne mase, doduše bez sleta, ali sa pevanjem i pucanjem iz topova, uz vojnu paradu i vatromet.
Istina jeste da nju niko, ni iz zlobe, ne može nazvati diktatorkom, a pošteno rečeno ni vladarkom, kako stvari uistinu stoje. ♦
Svi tekstovi Beograđanke u Londonu!
»»» Vladislava Erdeljan rođena je jedne Badnje večeri, pre mnogo godina, u najvećem gradu, najlepše zemlje koje više nema. Voli da priča i piše na raznim jezicima, a to je uvek najradije i učila i radila. Žali što nije balerina. Čuva drvo u dvorištu, sa pticama bez kaveza. Voli priče i pesme za decu. Igra žmurke sa svojim ćerkama. Želi da putuje po hladnim zemljama. Ima glavu punu nenapisanih priča i pesama, što je mnogo više od onoga što je do sad objavila.
