Izdvajamo
Doći do posla... (foto: Shutterstock)
Naslovna » Blog » Beograđanka u Londonu » Doći do posla…

Doći do posla…

Mislila sam, pre dobrih petnaest godina, kad sam se ovamo, u obećanu daljinu zaputila, da će doći do posla biti jedna od najjednostavnijih stavki u osmišljavanju mog novog života.

Ništa lakše nego ponuditi znanje i iskustvo tamo gde je cenjeno. Ko ceni i procenjuje tu, međutim, problem nastaje. Evo me danas, jesam li se s mesta pomerila?!

Drugi život uz obećanje

Gledam (tamo) kako se ljudima nudi drugi život, uz obećanje. Gledam (ovde) ponude za posao i ko takve poslove dobija.

Nije bolje nego u korumpiranoj mreži rodbinskih veza i bliskih poznanstava, na koje sam u našoj bivšoj državi navikla. Ništa čoveka ne plasira bolje nego poznanstva i veze, za koje je zaslužna bliža i dalja rodbina.

Da li vladajući klanovi potiču sa Itona ili iz kakvih zabitih srpskih (ili crnogorskih) opština, za pojedinca ne pravi razliku od presudnog značaja. Pojedinac stoji usamljen, naoružan naivnim očekivanjima.

Živimo u teškim vremenima, čujem kažete, ali vremena su, dragi prijatelji, uvek nekako teška, a ljudi su uvek nekako isti.

Iako ću biti optužena za defetizam, ne mogu vam dati lažnu nadu da u borbi za radno mesto ovamo na zapadu postoje neka drugačija, poštenija pravila, kojih se „stručna komisija“ uvek pridržava. Sve se, nažalost, svodi na isto birokratsko zatiranje tragova u nejednakosti i nepoštenju. Jednako je iscrpljujuće i ne naročito nagrađujuće.

Ovde u Britniiji, pred zakonom smo svi zvanično jednaki, ali nas, nezvanično, razlikuju imena, prezimena, poreklo… Kad si među Englezima, nije važno koje si boje, ako je tvoja boja iz kolorita Komonvelta.

Ne da očekujem da mi nešto padne s neba – odozgo mi, do sad, sem na pamet, ništa palo nije. Ne radi se o nekakvim nerealnim očekivanjima, jer lako je primetiti da ja nisam naročito optimistična, posebno ne u pogledu sopstvenih postignuća. Radi se o želji i nadi, koje prirodno krase korake kakve čovek pravi prema sopstvenoj budućnosti, kad se prema njoj iz daleka zaputi.

Doći do posla...

Tešiš se, druge ti nema…

Pitam se, koliko je sudbina čoveka stvarno u njegovim rukama, a koliko je, ipak, u životu sve splet (ne)srećnih okolnosti.

Neki od nas su možda skloni da budu lakoverni, a neki su, opet, možda prema sebi prestrogi. Na kraju, ubediš sam/a sebe da sve to tako mora i da, u situaciji kad nema izlaza, sudbina nije tebi baš najgori deo dodelila. Vidiš oko sebe i mnogo gore od svojih najgorih pretpostavki. Tešiš se, druge ti nema…

Pretpostavljam da većina ljudi priželjkuje luksuz kakav imam – da svoje talente može koristiti iz udobnosti sopstvenog doma i da radnim vremenom raspolaže po sopstvenoj volji.

Ja, nekako tupavo, i dan danas, mada svakodnevno koristim svoje intelektualne i komunikativne sposobnosti u poslu, kome pristupam odgovorno i požrtvovano (kako to gordo zvuči), kad me upitaju šta radim, ipak nisam sigurna kako da odgovorim.

Valjda iz nekog nesvesnog opiranja, osećanja pritešnjenosti okolnostima, od sebe očekujem da se ujutro nekud zaputim, e da bih mogla da kažem da nešto radim. Nismo svi te sreće da lične sposobnosti pr(e)ocenjujemo uvek realno ili optimistički rečeno – pozitivno. Ima među nama onih gadnih pesimista, koji će, i u trenutku kad ih izdaje snaga, proceniti da nije uloženo dovoljno truda. Verujem da svet opstaje na ravnoteži nerealno blago-govorljivih i stoično nepokoljebljivih. Preteže ponegede pomalo, ali se ne pretura. ♦

Svi tekstovi Beograđanke u Londonu!

»»» Vladislava Erdeljan rođena je jedne Badnje večeri, pre mnogo godina, u najvećem gradu, najlepše zemlje koje više nema. Voli da priča i piše na raznim jezicima, a to je uvek najradije i učila i radila. Žali što nije balerina. Čuva drvo u dvorištu, sa pticama bez kaveza. Voli priče i pesme za decu. Igra žmurke sa svojim ćerkama. Želi da putuje po hladnim zemljama. Ima glavu punu nenapisanih priča i pesama, što je mnogo više od onoga što je do sad objavila.

loading...

Jedan komentar

  1. ja razumem domicilno stanovnistvo, nije lako biti bez posla ili raditi losiji posao, a neki stranac iz neke druge drzave da radi (pa makr i bolje od tebe) za vecu platu ili da brze narpeduje.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.