Izdvajamo
Svi bi da liče
Foto: Shutterstock
Naslovna » Blog » Beograđanka u Londonu » Svi bi da liče

Svi bi da liče

Uništava nas globalizacija. Svi bi da liče.

Tužno je u šta se pretvaramo. Nekad smo bili svoji, drugačiji… To su bila ona čudna vremena pred-globalizacionih stremljenja.

Mislim da je nama Jugoslovenima Jugoslavija bila mnogo više od mnogo-narodne skupine, od te takozvane veštačke tvorevine, kako nam se sada sugeriše.

Svakako je bila mnogo manje veštačka od kakve druge mnogo-nacionalne skupine, u koju sada treba da verujemo i kojoj sada treba entuzijastički da se priklonimo. Onda kad smo bili Jugosloveni samo smo na sebe ličili i tako prijatno od celog sveta bili drugačiji.

Kakva šteta što se ubrzano i tako ubedljivo udaljavamo od visokih jugoslovenskih standarda. Tako je bilo lepo i rasterećujuće zaputiti se, od nekud, iz daleka, u naša jugoslovenska mesta, videti uokolo ljude ležernog ponašanja, ležerno obučene, u ležernim razgovorima sa starim prijateljima.

Ta nas je ležernost potpuno napustila od kad nema(mo) te (svoje) zemlje. Uvalili su nam neke standarde koji nas guše i drže nas tako pritegnute u verovanju da je to ono bolje za čim svi žude.

U nametnutim nam neprirodnim ulogama i oni srećni i nesrećni – svi su na neodgovarajućim položajima; i do iznemoglosti se upinju da sijaju jeftinim farbama koje im prodaju u rijaliti pakovanjima.

Sumrak civilizacije…

Budimo i mi Englezi

Rastužuje me jako što se tako uporno trudimo da na Engleze ličimo. Ovde sam i mogu iz prve ruke da kažem da se na pogrešne uzore ugledamo.

Neizbežna ostrvska izolacija svoju umišljenu realnost izvozi u privlačnim pakovanjima u pravcu Balkana.

Ljudima se sugeriše, indirektno, mada nedovoljno suptilno, kako treba sa divljenjem da gledaju na ovo ostrvo. Taj status uvek zelenog rajskog naselja Britanija je, nekim čudom, zadržala u konkurenciji sa drugim kontinentalnim zapadnim zemljama.

Neumorno se kod nas ukazuje na engleske primere u kulturi, istraživanju, obrazovanju… Prevodi se iz online magazina, izvlači iz pravog konteksta kako Englezi žive i kako se ponašaju.

Pogrešno i izvitopereno, našim je ljudima englesko društvo predstavljeno kao otmeno i lordovsko, pod pretpostavkom da, ako se dobro potrudimo, i mi ćemo isto tako otmeno da se držimo i izgledamo.

A ovamo, među Englezima, nigde lordova, ni od korova. Obitavaju u svojim muzejskim domovima, kastinski udaljeni od prostog puka. A pučanstvo je ovde u svakom smislu na niskim granama, od izgleda i odevanja do navika i ponašanja. Suvišno je i pominjati kud im se kultura zamela.

Nedostižna samostalnost

Mi bi da ličimo, al sve naopako postavljamo, pa to uglavnom deluje farsično i sa strane gledano, ne da je pogrešno, nego je još i više tužno.

Bojim se nestaće i mestimične male oaze različitosti. Svi će se jednako ponašati i oblačiti, isto jesti, piti i misliti i biti uvereni da ono što žele jeste da budu isti.

To je deo civilizacijske regresije – infantilno stanje potrebe da se čovek ne razlikuje i uvek ostane deo grupe. (Obratite pažnju, deca tome uvek teže.)

Samo, svest treba da se razvija u pravcu individualizacije, da ne ostaje na nivoima nepotpune razvijenosti i učmale egzistencije. Šta bi s odrastanjem?

Kao što svako biće mora da nauči samostalno da živi, tako i svest treba da bude osamostaljena u prirodnoj težnji ka nezavisnosti.

Da li mi se čini ili samostalnost u svakom smislu sada postaje nedostižni luksuz za većinu?! ♦

Svi tekstovi Beograđanke u Londonu!

»»» Vladislava Erdeljan rođena je jedne Badnje večeri, pre mnogo godina, u najvećem gradu, najlepše zemlje koje više nema. Voli da priča i piše na raznim jezicima, a to je uvek najradije i učila i radila. Žali što nije balerina. Čuva drvo u dvorištu, sa pticama bez kaveza. Voli priče i pesme za decu. Igra žmurke sa svojim ćerkama. Želi da putuje po hladnim zemljama. Ima glavu punu nenapisanih priča i pesama, što je mnogo više od onoga što je do sad objavila.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.