Izdvajamo
Kako izvinjenjima izvrdati odgovornost
Naslovna » Blog » Beograđanka u Londonu » Kako izvinjenjima izvrdati odgovornost

Kako izvinjenjima izvrdati odgovornost

Ljudi moji, moramo se naučiti od ovih Engleza kako da izvinjenjima izvrdamo svaku odgovornost. Nenadmašni su svetski prvaci u manipulaciji.

Već mesec dana mi muka pripada od onoga što se u vestima objavljuje. Sad su već pređene i granice lošeg ukusa.

Izašao Bler da se javno izvinjava za odluke koje su prethodile uništenju ne samo jedne zemlje, nego su pokrenule lavinu rušenja svih takozvanih nedemokratskih sistema u arapskim zemljama. Izraziti žaljenje je bilo prilično onda kad su sahranjivali jednu zemju i njene narode. Sad je za žalost kanda kasno, a i neumesno.

Ko će njima da sudi?

To kad se javno pred predstavnicima štampe čita dobro priremljena politička izjava, ocenjuje se kao hrabro suočavanje sa situacijom i prihvatanje posledica.

Pitam se sa kakvim će posledicama Bler i njegova svita morati da se suoče sada, posle tog njegovog tako hrabrog javnog istupa. Za njih nema Haga, Hag je za one nedemokrate koje takvi, njemu slični, u red dovode. Postoji li sud koji će ikada osuditi njihove zločine?

Kad milioni stradaju na osnovu jedne prijateljske američko-engleske odluke o invaziji suverene države, kako se onda to zove i u koju kategoriju zločina se to ubraja? Da li je iko u ovim poremećenim demokratskim režimima ikada pomislio da iza njihovih bombardovanja i uništavanja, kojima vole da daju zvučna imena, stoje ljudska imena i prezimena, stoje ljudska stradanja, stoje umiranja.

Nikom ništa! Izašao čovek, primio odgovornost i obrisao ruke. Sad će, Bogu hvala, na miru da se vrati u svoj „skromni dom“ i bude lepo zaboravljen kao da ništa bilo nije. Ko je stradao stradao je, važno da je zadovoljena forma javne osude.

Gde je moralna odgovornost?

Ono što je u svemu nekako najtužnije to je da Englezi na tuđe stradanje i ne misle. Kad prozivaju bleriste na odgovornost oni pominju svoje „heroje“, koji po Iraku, Avganistanu i sličnim nerazumljivim zemljama ostavljaju živote, u tuđoj zemlji braneći slobodu svoje zemlje. Nikom ne pada na pamet da se makar osvrne na sirote narode koji više nemaju svoje zemlje. Dobili su demokratiju, za ostalo – šta se može…

Britanija ima moralnu odgovornost da prima izbegle i raseljene iz svake napaćene zemlje u koju su slali svoje „oslobodilačke“ trupe. Umesto toga, ovde se čak usuđuju da ih javno napadaju što u njihovoj zemlji traže utočište.

Nema tih para kojima mogu tim jadnim ljudima da plate patnje koje i dan danas podnose zarad uvođenja njihove kvazi demokratije. Šta će narod nego da beži dok još ima stopala za duga tabananja.

Malo zalutale sreće

Sredili su nam Balkan skoro kao Bliski istok. Sve je uredno i nefunkcionalno, kako bi se samo u britanskim političkim krugovima poželeti moglo. Sve se vrti, ali se nikud ne pomera.

Dušu dalo da se dovode strani predstavnici, da nas uče sve ono što, demokratiji nedorasli, ne znamo. Uče nas kako da izgubimo ono malo zalutale sreće, što nam nekim čudom još nije oduzeto.

Jedina prava životna sreća je isključiti se iz ovog ludog sveta. Zaboraviti na televizor i novine potpuno! Šta će vam novosti kad su ubistvene! U sasvim bukvalnom smislu sve o čemu nas obaveštavaju je o pojedinačnim ili masovnim ubistvima.

Sve ostalo može se svesti u neku potkategoriju – kao ubistveno demorališuće ili kriminalno urušavajuće po ono malo smisla i estetike što je još u svetu preostalo. Duboko sam uverena da je medijska uloga u ljudskoj nesreći ne mala, a ipak značajno potcenjena. ♦

Svi tekstovi Beograđanke u Londonu!

»»» Vladislava Erdeljan rođena je jedne Badnje večeri, pre mnogo godina, u najvećem gradu, najlepše zemlje koje više nema. Voli da priča i piše na raznim jezicima, a to je uvek najradije i učila i radila. Žali što nije balerina. Čuva drvo u dvorištu, sa pticama bez kaveza. Voli priče i pesme za decu. Igra žmurke sa svojim ćerkama. Želi da putuje po hladnim zemljama. Ima glavu punu nenapisanih priča i pesama, što je mnogo više od onoga što je do sad objavila.

3 comments

  1. impreijanja politika na delu – baz imperije

  2. Ovoga ima svugde, kod nas ponajvise

  3. U društvu bez institucija, očas posla strada i moral i etika. Odgovornost postaje floskula o koju se grebu oni koji je nemaju i koji je zloupotrebljavaju za sopstvenu promociju i bogaćenje. Rečju, virus je duboko zašao a antivirus još nije updatejtovan, a kad će ne zna se.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.