Izdvajamo
Naslovna » Blog » Beograđanka u Londonu » Za one koji veruju u početak
Beograđanka u Londonu: Za one koji veruju u početak
Beograđanka u Londonu: Za one koji veruju u početak

Za one koji veruju u početak

Prvi dani Nove godine dani su novog početka, za sve koji veruju u početke. Lepo je biti na početku, početak nosi novu nadu.

Dobro je krenuti napred, zato prvog dana (svake) Nove godine Englezi kreću u novogodišnje šetnje, svi zajedno, sa kučićima, mačićima i svim pokretnim članovima porodice.

Oni, kojima nedostaje porodični zbir, idu sami u novo jutro, trkom, da tamo što pre stignu, da prestignu sve ono što su propustili protekle godine. Propuštenog ima na pretek, treba mu pristupiti pažljivo, s godinama se nagomilava i negativni zbir uvećava, i iluzorno je verovati da će, sa još jednim novim početkom, ta nesavladiva gomila naglo biti pozitivno umanjena.

Ne mogu da se pridružim šetačima, mrska mi je šetnja po utabanim stazama, to me previše seća na staro i izgubljeno. I tako, ne šetam, sem kad potpuno bezuspešno pokušavam da pobegnem od ljudske gomile, da ugazim kratkotrajni zimski dan u odlučne korake, al’ džaba i zalud, uvek im nedostaje, tim mojim tako odlučnim koracima, snaga stvarne odluke – tu sam gde sam, kao i svake prethodne godine.

Šta je najbolji početak?

Najbolji početak je da negde, ako već ne možete nekome, počnete da pripadate. To je najbolji način odbrane od svega. Umesto da sediš samostalno, zagledano u prazninu, bolje je da kolektivno težiš nečemu – izučavanju novih veština, skidanju viška starih kilograma… sve u svemu, osvajanju novih visina.

Nečemu treba težiti, a svaki teret, pa i teret težnje se lakše podnosi u grupi. Zajedništvo donosi zaklon, koji pojedinac, u gomili, sebi ne može da obezbedi.

Da je čovek društvena životinja, to je nesumnjivo tačno, problem je, međutim, ono na šta te druženje primorava. Ne umem da glumim ushićenost u kolektivnim razmenama pozitivnih iskustava, zarad kolektiva i druženja.

Za oduševljenje pod moranje nije me briga! Odustala sam od razmena još u školskim danima – nisam skupljala, ni razmenjivala sličice, salvete, niti bilo šta. Nikad nisam ni recepte, uz kafu, razmenjivala. Kasno je sad da se učim razmenama, ima toliko toga što bih radije učila.

Dobar drug za novi početak

Druga nezgodacija sa ovdašnjim druženjima je potreba da se priklonim povremenim pijanstvima, na šta nikako nisam spremna, ne iz puritanskih, nego potpuno ličnih neuživajućih razloga.

U alkoholu ne uživam, sem u veoma retkim situacijama posebnih okolnosti i posebnih pića. Na prvom mestu nisam pivopija, što je, u postojećem pabovskom okruženju ozbiljna prepreka.

Zatim, a ovo „zatim“ je nepremostivo, ne shvatam nikako opijanje radi opijanja. Ni svadbe, ni rođenja, ni sahrane radi, ne verujem da se velika sreća ili tuga da utopiti u alkoholu; još manje mi je razumljivo da se prijateljstvo potvrđuje pijanstvom, sem što ti u takvim situacijama svakako treba dobar drug da te bezbedno kući vrati.

Ne bi mi nikako išla alkoholna druženja, koja u vreme božićnih praznika, kao jednu od atrakcija, nude kružne autobuske ture obilaska svih usputnih pabova. (U jednoj od ovakvih lokalnih tura – deset pabova za deset autobuskih stanica.)

Da ne bude zablude, primeri pripadaju realnom vremenu i prostoru.

I tako, vratismo se na početak. Ne očekujem previše od početka. Dobro je u Novoj godini odluke uzeti ozbiljno i započeti hrabro, od toga kakav je početak nekad zavisi i kraj.

Početak svake godine je, ipak, samo jedan od mnogobrojnih početaka. ♦

Svi tekstovi Beograđanke u Londonu!

»»» Vladislava Erdeljan rođena je jedne Badnje večeri, pre mnogo godina, u najvećem gradu, najlepše zemlje koje više nema. Voli da priča i piše na raznim jezicima, a to je uvek najradije i učila i radila. Žali što nije balerina. Čuva drvo u dvorištu, sa pticama bez kaveza. Voli priče i pesme za decu. Igra žmurke sa svojim ćerkama. Želi da putuje po hladnim zemljama. Ima glavu punu nenapisanih priča i pesama, što je mnogo više od onoga što je do sad objavila.

loading...

Jedan komentar

  1. Povremeno pijanstvo? Konkretno u vezi te stavke, u UK je sasvim u redu da kazes da apstiniras od alkohola tj. da si teetotal, cak se dobija i odredjen bedz postovanja. Da ti ne treba alkohol da bi bio u dobrom raspolozenju. Da ti je u redu da se druzis dok drugi popiju neko pice, a ti ne pijes. Da pokazes da ti je samo druzenje vaznije od pijenja uz druzenje, ako ti je vazno. Probaj taj pristup. Nisu ni domaci svi tako nacvrcani da padnu sa stolica.

    Meni je vise smetala ravnodusnost prema imigrantu, nezainteresovanost prema bilo kome ko nije iz tvog miljea bio to imigrant ili domaci, spusten pogled i nelagodnost u licu domaceg sagovornika u komunikaciji sa strancem. Zatvorenost malog mesta u koje stranci ne zalaze. Rekla bih da bi bol koji nazirem izmedju redova bio laksi ako sam prihvatis da si imigrant i da si zreo da prihvatis odredjene moduse ponasanja. U to ime srecna Nova Godina!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.