Dan u Beogradu Događaji u Beogradu
Goran Vesić, zamenik gradonačelnika i reditelj, scenarista i akter igrokaza za Beograđane nastavlja predstavu. Posle prva dva, i ovog puta u dva čina.
Treći čin: paketi pomoći za penzionere
Treći čin je počeo pre više od mesec dana. Vesić je, ispunjavajući želje čelnika stranke u kojoj je „dođoš“, bio promotor velike akcije pomoći penzionerima sa penzijama manjim od 30.000 dinara.
Uz ogromnu medijsku podršku u Beogradskoj areni počelo je pakovanje 173.000 paketa pomoći najstarijim sugrađanima sa niskim penzijama. I Predsednik je svojim prisustvom u najvećoj našoj dvorani podržao akciju Beograda. Volonteri su radili dan i noć. Stopama prestonice krenuli su i drugi gradovi u Srbiji.
Uz prisustvo TV-kamera koje su, pre tri nedelje, zabeležile i lepljenje poslednjeg spakovanog paketa pomoći – akcija je privedena kraju. Ostalo je samo da se podele po opštinama.
A onda, dve nedelje kasnije, opštinski telefoni čiji se brojevi vrte na kajronu iznad glava gostiju Studija B, počinju neprekidno da zvone.
Ljudi, za koje vlast kaže da su najdisciplinovaniji i najstrpljiviji, pitaju: kada će konačno dobiti obećani paket?
Čekanje im prekipelo, ali prekipelo je i Vesiću.
– Građani koji nisu dobili pakete neka se jave opštinskim centrima za socijalnu pomoć – reče on i „opra ruke“ od neslavnog kraja lepe akcije.
Ima Vesić preča posla od pojedinačnih slučajeva!
Čin četvrti: ubiti komarce opasnije od korone
Setio se čovek da je na press-konferenciji Predsednika, negde krajem marta, rečeno da je ujed komarca opasniji 25 puta od virusa korona. E sad, pošto je virus na samrti, vreme je da se Grad pozabavi i komarcima „velikim kao rode“. Treba ih satrti u korenu, da ih posle ne bi ubijali iz aviona, čija je upotreba zabranjena u Evropi.
Elem taj posao već godinama je poveren Gradskoj čistoći. Radnici sa kantama u rukama šetaju diljem neočišćenih kanala na levoj obali Dunava (nekadašnjem Pančevačkom ritu), grabe šakom prašak, bacaju ga u vodu i tako ubijaju larve komaraca. To rade i u Sremu, Topčiderskoj reci i ostalim potocima i barama oko metropole.
To je u vreme kada je oslabio virus, još jedna šansa za igrokaz kako Grad brine za svoje žitelje. Valja je iskoristiti, idu izbori.
Zamenik gradonačelnika je onda pozvao novinare i sa njima došao u Krnjaču (Borču, kako je to pisalo na kajronu Prve TV) da „na licu mesta“ pokaže kako se to radi!
I opet fijasko: umesto bacanja praška u čistu vodu, kamera je zabeležila plastične flaše, kese i ostali otpad na površini.
Radnici su se probijali tek prokrčenom obalom kanala preko puta „Metroa“ i pored nove lepe crkve. Uzgred, žitelji Krnjače godinama plaču zbog prljavih kanala, obraslih trskom iz kojih nadire neopisivi smrad.
Krivi su, naravno, nedisciplinovani građani koji ne brinu o životnoj sredini. No, o tom potom, kada jednog lepog dana stigne i davno obećana kanalizacija.
Komarce, koji su 25 puta opasniji od virusa korona treba uništiti.
To ne može da rade samo oni koji su plaćeni iz Budžeta, i kojima je to, kao odnošenje smeća redovan posao, već im treba i moralna podrška gradskih čelnika. Da vidi narod i da možda i njima aplaudira svako veče posle aplauza lekarima.
Igrokaz je završen! ♦
Vladimir Mandić – najkraća autobiografija: „Rođen sam 1949. u Beogradu. Ceo svoj radni vek proveo sam u „Politici“. Desetak godina sam pisao svašta nešto, a onda sam do penzije uređivao svašta nešto. Izveštavao sam sa Kosova, iz Ustavnog suda (koji je tada manje ćutao nego ovaj danas), vraćao se preko Pančevačkog mosta posle osam uveče sa posla za vreme bombardovanja… Sada ponovo pišem jer nisam u mogućnosti da idem kod psihijatra zbog zabrane izlaska“…
