Izdvajamo
Naslovna » Blog » Beleške jednog penzionera » Gradski prevoz ili kako Miško misli da vozi Beograđane
Beleške jednog penzionera: Gradski prevoz ili kako Miško misli da vozi Beograđane (foto: Pexels)
Beleške jednog penzionera: Gradski prevoz ili kako Miško misli da vozi Beograđane (foto: Pexels)

Gradski prevoz ili kako Miško misli da vozi Beograđane

Gradski prevoz u Beogradu trebalo bi, posle gotovo dva meseca pauze da krene 8. maja. Kako će Beograđani ići na posao i vraćati se kući, pitanje je sad?

Krizni štab za borbu protiv korone kaže: javni prevoz bez uključenih klima uređaja i uz držanje rastojanja – popularno „socijalne distance“.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika, precizira: ulaz samo na jedna vrata, izlaz na druga, a stajanje i sedenje u vozilima biće iscrtano i ispoštovano dozvoljeno rastojanje. To će kontrolisati redari, a vozači će biti izolovani (kao poslanici u skupštini – pr. V. M.)… O svemu detaljnije pročitajte na OVOM LINKU.

Lepo, da lepše ni Miško iz kultnog domaćeg filma „Ko to tamo peva“ ne bi mogao da smisli.

Kako bez klime, a idu vrućine

Ali, avaj, odmah posle najave krenula su nagađanja kako će to Miško da realizuje kada nema dovoljno vozila za sve one, koji bi na vreme da stiignu na posao, a i da se vrate kući. Uz to pitanje kako bez klime, a idu vrućine.

I pre korone gužve u autobusima, „trolama“ i tramvajima u prestonici su bile neopisive.

Ljudi su čekali i po dvadesetak i više minuta na stajalištima da bi ušli u vozilo javnog prevoza. Putnici su, kako narod kaže „stajali jedan drugom na glavi“.

Haos u javnom prevozu prestonice je nedavno ublažen kupovinom 160 kineskih autobusa. I svi oni imaju i klima uređaje. Uz one nešto starije sa klimom, Beograđani su poverovali da se neće, bar u svakom drugom vozilu, više voziti u pokretnim saunama, da neće osećati miomirise onih do sebe, da će i busu disati punim plućima.

Miško bi ostao kao sećanje na prošlo vreme da nije banula korona na ove balkanske prostore.

Prosečna temperatura u maju u Beogradu se godinama unazad kreće oko 23,5 stepena. Ovog maja, meteorolozi predviđaju da će već polovinom meseca ona biti oko 30 stepeni. Za jun još nema prognoze.

Dve slike iz javnog prevoza

Imajući sve ovo u vidu moguće su samo dve slike iz javnog prevoza.

Slika prva (uz puno poštovanje svih najavljenih mera i sa postojećim voznim parkom):

Polazak u zoru, da bi se do osam ili devet stiglo na vreme na posao.

Klima ne radi, ali ne smeta. Gužve nema, putnici sa maskama na licu, sede, čitaju novine (neki i – knjige!). Oni, srećni što su u „busu“, gledaju kroz čiste, tek dezinfikovane prozore stotinak sapu(a)tnika koji na sledećim stanicama nisu uspeli da uđu. Slično je i u povratku do kuće koji se otegao do Drugog dnevnika.

Slika druga (realnija i sa postojećim voznim parkom):

U busu dušekupka. Redar nije uspeo da spreči ulazak svih onih koji ceo sat čekaju na stanici.

Majke bi da na vreme dođu kući. A kada uđu u stan ne znaju šta pre uraditi: zagrliti dete željno roditeljske ljubavi, spremiti ručak ili se istuširati? Prvo će, ipak, da operu ruke!

I muški imaju svoje planove: što pre ručati, pa u kafić, kladionicu, čašicu razgovora sa drugarima…

Guranje, muvanje, laktanje, probijanje do izlaza, miris znoja, prozori ne mogu da se otvore, odstojanja nema. Miško ne sme da uključi klimu, a napolju zvezda upekla… Pa ko izdrži, pričaće.

Srećom po ostale, penzionera još nema, „policijski čas“ je za njih na snazi! Kako se oni osećaju, koga briga?!

Miško, vozi! ♦

Vladimir Mandić – najkraća autobiografija: „Rođen sam 1949. u Beogradu. Ceo svoj radni vek proveo sam u „Politici“. Desetak godina sam pisao svašta nešto, a onda sam do penzije uređivao svašta nešto. Izveštavao sam sa Kosova, iz Ustavnog suda (koji je tada manje ćutao nego ovaj danas), vraćao se preko Pančevačkog mosta posle osam uveče sa posla za vreme bombardovanja… Sada ponovo pišem jer nisam u mogućnosti da idem kod psihijatra zbog zabrane izlaska“…

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.