Izdvajamo
Naslovna » Blog » Beograđanka u Londonu » Nemaš školu – imaš tetovažu
Nemaš školu - imaš tetovažu
Nemaš školu - imaš tetovažu

Nemaš školu – imaš tetovažu

Naslov „Nemaš školu – imaš tetovažu“ liči na prozaičnu konstataciju i ima uzročno-posledičnu intonaciju, ali to je zato što upravo to i jeste.

Nedostatak obrazovanja, po svoj prilici, rezultira nedostatkom elementarnih estetskih kriterijuma. Svet je pun ljudi koji nedostatke u glavi uporno i sasvim neuspešno nadoknađuju kojekavim spoljnim odviše uočljivim neprijatno neadekvatnim dodacima.

Moraju nešto da prikače spolja, pošto nemaju šta da ponude iznutra. Pitam se samo, kako su se u tako zavidno velikom broju našli baš na britanskom ostrvu?

Dnevna doza ružnog

Trebalo je verovatno odavno da se naviknem, saživim sa nametnutim i na estetiku sasvim zaboravim, al’ mi ne ide. Neizbežna dnevna doza ružnog me rastužuje.

U ovim britanskim zemljama prosto boli neočekivana imaginacija u odabiru tetoviranih i pirsiranih delova tela. Gnušam se i grozim se i nikada neću prestati da žalim za svakodnevnom nenametljivom elegancijom kontinentalne Evrope.

Čudo jedno, nisu ni na „kontinentu“ na sve strane sami intelektualci i modni znalci, a opet sa neskrivenim uživanjem uvek nanovo prepoznajem uobičajenu usklađenost i stil sasvim prosečnog sveta, sa kojim se mimoilazim na ulicama, kad god pređem preko engleskog kanala (La Manche na engleskom).

Kuda vode prečice

Bežanjem iz škole se izgleda ubrzano stiže do pirsinga i tetovaže i sasvim sigurno se skreće na neke jako zaobilazne životne puteve.

Ne kažem da su prečice najbolje, naprotiv, potraga za prečicom uglavnom vodi na stranputicu, iako su na tim ustranjenim putevima putokazi u vrištećim bojama.

E, ali nije sve što je šareno uvek stvarno i paradno i nije sve što je ispravno uvek i dosadno. Verujem da pripadam značajnoj manjini, ali potpuno lično, a sasvim iskreno, sve što šljašti, blješti i ima poročnu pozadinu za mene je potpuno neprivlačno.

Žalosna istina jeste da nešto što bi trebalo da liči na hir mladosti ili prolaznu grešku odrastanja postaje doživotna značka. Vokabular me izdaje u pokušaju da predstavim svu bedu prizora kojom pirsing i tetovaža obeležava ostarela i omlitavela ljudska tela.

U tim kontekstima i pre starenja, zanemareni život dobija žalostan izgled zloupotrebljenog tela.

Kako se postaje osobenjak

Eto, dragi prijatelji, kako se najlakše i najuspešnije postaje osobenjak. Nije neophodno ništa drugo do proste potrebe za lepim.

Ko ne može da izmeni naviku da kritički posmatra okolinu, ko u pogledu drži znanje i osećanje, ne preostaje mu ništa drugo do da se okrene od ljudi i zagleda u pejzaže.

Samo tako u Engleskoj čovek može da se izbori sa izneverenim očekivanjima. Nisu ona, ruku na srce, nikada ni bila preterano velika, ali nisam ni pretpostavljala da ću biti prinuđena da se estetikom bavim na tako bazičnom nivou i sa tako velikim razočaranjem.

No ako oči pate kao što duša pati, gledajući raspamećena tela estetski preterano rasterećenog sveta, koji sada zovem svojim sunarodnicima, nemam mnogo izbora.

Što si dalje od ljudi to si bliže sebi.

Ako ne možeš da budeš deo gomile kojoj treba da pripadaš, onda jedino možeš da se osamiš. Zvuči pretenciozno, ali ni malo nije, nego je potpuno i sasvim sebično udaljavanje od sveta u koji ne mogu više da gledam.

Nagledah se tokom ove decenije i po, po raznim delovima ovog Ujedinjenog Kraljevstva, ni malo raznih, nego uniformno ujednačenih, sve neskladno neprijatnih ljudskih slika. ♦

SVI TEKSTOVI BEOGRAĐANKE U LONDONU!

»»» Vladislava Erdeljan rođena je jedne Badnje večeri, pre mnogo godina, u najvećem gradu, najlepše zemlje koje više nema. Voli da priča i piše na raznim jezicima, a to je uvek najradije i učila i radila. Žali što nije balerina. Čuva drvo u dvorištu, sa pticama bez kaveza. Voli priče i pesme za decu. Igra žmurke sa svojim ćerkama. Želi da putuje po hladnim zemljama. Ima glavu punu nenapisanih priča i pesama, što je mnogo više od onoga što je do sad objavila.

loading...

2 comments

  1. Nekad je i zena u pantalonama bila osobenjak. I crnac na americkom koledzu je bio osobenjak. Danas su ljudi koji su im se podsmevali osobenjaci, osobeni po svojim predrasudama i po ogranicenom nacinu razmisljanja. Da li autor teksta za 20 godina zeli da bude poput tih ljudi? Ukus i estetika su vrlo subjekivne, promenljive i elasticne kategorije i pojedinac koji svoj sud smatra pravim i konacnim neminovno ispada smesan.

  2. Hajde se smuvamo

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.