Početak grejne sezone

Slušam radio voditeljku koja sa velikim uzbuđenjem deli sa slušaocima lična iskustva na početku zimske grejne sezone.

Ide u etar ushićena priča o konačnoj dugo odlaganoj odluci da se uključi grejanje i sa tavana nekako iskopaju debeli zimski jorgani. Po lepom sunčanom danu, kad za promenu i ne moramo da se grejemo, ova čudna žena očekuje da se u njenoj priči pronađemo i sa njenim ushićenjem poistovetimo.

Mi koji smo navikli da u životu mnogo toga stoički podnosimo, ne i da se mrznemo ako ne moramo, za razliku od naših, po rođenju engleskih, sunarodnika nismo spremni da hladnoću trpimo, umesto da se po slobodnom izboru grejemo.

Standarni problemi svake grejne sezone za nas iz energetski bogatih, a ekonomski osiromašenih zemalja u Engleskoj su nepoznati. Ovde svako sam sebi uključuje i podešava kućno grejanje – nema problema sa toplanama i hladnim radijatorima. Da, to bi bila normalna pretpostavka, ali ono što se podrazumeva često nije ono što se u engleskim domovima stvarno i događa.

Narod čudnih navika

Saznajem eto, putem medija, da ono što sam u ženskim neengleskim krugovima načula, u poverljivim jadikovkama iz bračnog života, jeste sušta istina.

Moje evropske prijateljice, u engleskim bračnim vezama, uvek su se žalile na probleme održavanja solidne temperature u inače hladnim engleskim kućama, jer mora da dođe do ozbiljnih bračnih pregovora ne bi li se za nekoliko stepeni u kući podigla temperatura.

Englezi su narod čudnih navika! Vole da idu u kratkim rukavima i bez čarapa, a tvrde pritom da im grejanje ne treba, jer, dok ozbiljno ne zahladni, ne mare da sede dobro zamotani ispred televizora.

Radijatori su, dakle, do skora, u svim (engleskim) kućama bili hladni iz potpuno neverovatnih razloga. Svi se hrabro odupiru vremenskim udarima i čekaju kraj oktobra meseca da prestanu da se smrzavaju i umotavaju.

Uobičajena engleska navika nije da se garderoba, grejanje ili hlađenje usklađuje sa spoljnim temperaturama, nego da se kalendarski prilagođava sezonama.

Radio voditeljka nas sa neskrivenim zadovoljstvom obaveštava kako je kraj čekanju – mirne duše sada možemo, kao i ostatak nacije, da počnemo da se grejemo.

Nismo li uzbuđeni!? Mi koji smo se poenglezili i nismo od rođenja naučeni da čekamo na ono što možemo sami da uzmemo, kalendare za grejnu sezonu i ne posedujemo, snalazimo se sasvim lepo sa mogućnostima koje ovde imamo; te prema tome, grejemo se onda kad nam je hladno.

Skučeno razmišljanje

Za neverovati je koliko skučeno može da bude tipično englesko razmišljanje. Nikakve veze to nema sa slobodom govora i štampe, to su isključivo nedostaci mentalne slobode.

To se nauči i sa tim se živi bez odupiranja, a najčešće i bez svesti da je potrebna promena. Konačno, to zaista izgleda kao nedostatak slobode izbora u svakodnevnim odlukama, iako takva nesloboda nije primetna u odlučivanju o političkim predstavnicima ili pitanjima ozbiljnih svetskih razmera. Tim pre, upravo ovakve neočekivane i katkad sasvim nepotrebne životne restrikcije ukazuju na nedostatak stvarne slobode.

Čovek ne mora biti u zatvoru da bi mu bile ograničene osnovne slobode.

Ono što je najzanimljivije, upravo protiv takvih ograničenja se Englezi deklarativno svuda po svetu bore. Nesvesni ograničenja u sopstvenim glavama, Englezi utiru put prava i slobode daleko van granica Velike Britanije.