Novi vanevropski sadržaji

Od sad mogu da vam ponudim novi vanevropski sadržaj zabave. Ništa mi drugo ne preostaje, kad sam se, ne svojom voljom, našla van Evrope.

Jedina mi je želja, oduvek bila, da me životni put od Evrope previše ne udaljava. Kako sada stvari stoje vreme mi je da uteknem odavde. Bolje mi je da sama odem pre nego što me moji engleski sunarodnici ne poteraju i isteraju zajedno sa ostalim naturalizovanim Britancima.

Nove pretnje

U tužnom smo svetu osvanuli, to vam mogu pouzdano reći. Ne zato što Evropu vidim kao zaklon za proganjane i nesrećne, nego zato što postoji tendencija grupnog ponašanja, kad se ljudi nađu zajedno.

Nikome se ne mili da isturi glavu prvi. Sad više nikakvih barijera nema, svi pritajeni rasisti i nacisti ponosno šetaju ulicama, izvikuju parole i očekuju nagradu mase.

Dnevno se na ulicama i po javnom prevozu događaju incidenti upereni protiv imigranata. Napadaju ljude koji drugačije izgledaju i govore, prete… Deci imigranata prete deportacijom u školama.

Svi sad moramo da govorimo engleski da se ne bismo razlikovali, a ne možemo da se ne razlikujemo. Koga ne odaje strani akcenat izdaje ga neodgovarajuće tamna boja kože ili previše karakteristična odeća. Svi smo pogrešni i svi smo krivi, jer se nismo dovoljno i na vreme poenglezili.

Ludaka naravno ima uvek i svuda i nacionalizma, nama je to bar dobro poznato, ima i tamo gde ga niko ne očekuje, a rasizam nekako odasvud proviruje i mada se maskira na razne načine. Opet, kad nekako iznenada i naglo sve to odjednom pred sopstvenim vratima ugledate, mnogo je gadnije.

Neevropski osećaj

Ruku na srce, pitanje je jesu li Englezi Evropi ikada i pripadali. Svi smo se mi stranci ovde uvek nekako odviše neevropski osećali. Postoje neki standardi kulture i ponašanja među Englezima, koji su uvek izmicali sposobnosti razumevanja svih Evropljana.

Od kako smo se u post referendumskom stanju van Evrope obreli, potpuno je splasnuo elan i nestala je nada, čak i u redovima antievropljana. Čudo jedno kako je narod uvek i svuda spreman da se ponaša kao tupava masa. Otrčali su spremno svi na izbore, nikad u većem broju se nisu za neku ideju Englezi zagrejali, kad ono, gle čuda, desilo se upravo ono što su i izglasali!

Englezi ne umeju da dižu revolucije, ali zato veoma uspešno slede izvikane budale. Niko nije ni razmišljao o tome kako će zapravo izgledati život van Evropske zajednice. Glupav narod je verovao klovnovima iz izlazeće kampanje, kad su im predstavljali život na Ostrvu u blaženstvu nedodirljive usamljenosti.

Doduše, đavo će ga znati, Englezi su to, oni ne treba da se navikavaju na čekanje u redovima, tome se uče od malena. Možda će nove generacije otkriti lepote traćenja vremena pred stranim ambasadama u redovima za vize.

Ne mogu da kažem da naročito žalim, naprotiv, želim im da se sada lepo malo oni u inatu i prkosu oprobaju. Fali im u tome značajno istorijsko iskustvo. Nisu ni svesni u šta se upuštaju, ako se sami protiv sveta nekud otisnu.

Al džaba sve, ima gde se pakao ne otvara ni kad se mnogo potpiruje. Sigurna sam da će po svom ljigavom engleskom običaju opet iz svega da se izmigolje, čak i ako ne zamene imigrante za čekanje. ♦

Svi tekstovi Beograđanke u Londonu!

»»» Vladislava Erdeljan rođena je jedne Badnje večeri, pre mnogo godina, u najvećem gradu, najlepše zemlje koje više nema. Voli da priča i piše na raznim jezicima, a to je uvek najradije i učila i radila. Žali što nije balerina. Čuva drvo u dvorištu, sa pticama bez kaveza. Voli priče i pesme za decu. Igra žmurke sa svojim ćerkama. Želi da putuje po hladnim zemljama. Ima glavu punu nenapisanih priča i pesama, što je mnogo više od onoga što je do sad objavila.