BG Puzzle: Venčanje

Venčanje: Svatovi u oblacima

U vreme kad sam se ženio, već su mladencima čitali bračne aforizme Duška Radovića i toga se sećam jedino sa tog uzvišenog čina. A, da, sećam se i svog glupog sakoa koji sam samo tad obukao.

Radovao bi se Duško Radović kad bi znao da moj brak, koji sam sklopio uz njegovo nadahnuto „miropomazanje“ života udvoje, traje više od dve decenije. Ali žalostio bi se kad bi čuo da se četvrtina „ozakonjenih veza“ – pravnički termin, ha, ha! – raspadne već prve godine, a sledeća četvrtina za sledeće četiri…

Što više vreme prolazi, brakova je sve manje. Ne pomažu ni poruke mira i ljubavi velikog beigradskog pesnika.

Opasno po… matičara

Danas mladi ovakav način ulaženja u zajednicu doživljavaju kao smoran. Dosadno im da stoje pred matičarem u sivoj sali neke opštine. Radije sedaju u korpu balona ili navlače peraja. Obuvaju gojzerice. Kešaju se na paraglajder. Hodaju po ogradi „Pančevca“. Dok oni lete, rone, rondaju po kanalizaciji ili se krljaju na elisi helikoptera, matičar treba da im pročita „slovo“.

Opasno je u našem gradu venčavati ljude. Mladenci u avion – matičar u avion. Mladenci iz aviona – i matičar iz aviona. Sa 3.000 metara, sa sve kumovima, starim svatom, trubačima i pođanima… Ako tog dana činovnik nije poneo padobran, eto tužnog skupa koliko god da je veselo.

Duškovi stihovi odzvanjaju i ispod površine Savskog jezera. „Bloob-blop… Da li vuiiii Dragoaneee… Ilićuuu, uzimate za zakooonitu žeee-nuuuu ovu sirenu Muuu-irjanu…“ „Duaaa.“ „A da li vuiii, sireno Muirjana, uzimate ovog s maskom na glavi za zakonitog suprugaaa…“ „Duaaaa.“ „Proglašavam duakle zakonitim ove bračne vode… Bloob-blop… Nemojte, muooolim vuaaas, poljubiti mladu saaad, da se ne podaviteeee, već kad svi lepo izronimooo…“

Rizik i strah

Predlažem faktorima da se za ove činovnike uvede beneficija po principu „jedno ekstremno venčanje – mesec dana staža“.

Mislim da je to – uzmemo li u obzir enormni rizik i pretrpljeni strah opštinskog službenika – sasvim u redu i da uprava prestonice ima za toliko keša.

Ako ni zbog čega drugog, ono zbog potomstva. Zamislite samo kakve će bebe stići iz ovih brakova: prvo će leteti, pa tek onda hodati!

A to su Beograđani budućnosti! Klinci novog veka! ♦

Pročitajte i druge priče:

• Narodna skupština
• Putokazi
• Taraba
• Taksisti
• Intervju s Nušićem
• Lokal patriota

»»»» Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.

Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…