Izdvajamo
Naslovna » Blog » BG Puzzle » BG Puzzle: Lokal patriota
Centar Beograda (foto: danubeogradu.rs)
Centar Beograda (foto: danubeogradu.rs)

BG Puzzle: Lokal patriota

BG lokal patriota: Dorčolac sam, čaleta mi!

Starograđani, Vračarci, Zemunci, žitelji novobeogradskih blokova… ne bi se menjali ni za živu glavu sa bilo kim iz drugog dela grada.

U Srbiji oduvek cveta lokal patriotizam. Osim otadžbine u širem smislu, naši ljudi obožavaju svoje mesto rođenja, kraj, ulicu, sokak, dvorište, ženu, decu, a sebe – najviše. Samo biste izgubili vreme kad biste Zlatiborca pokušali da ubedite da živi u Leskovcu. A pitajte Subotičanina da li bi možda živeo u Nišu. Čačanin u Somboru? Ma dajte, lakše će se Parižanin preseliti u London, ili Solunac u Istanbul. Jedina sličnost među pomenutim stanovnicima srpskih varoši je da bi odreda pristali da žive u – Beogradu.

Kad provincijalci napuste svoj zavičaj i presele se u glavni grad – što je u 20. veku bilo trendi, a u 21. postalo fensi – zabezeknu se pred novim čudom: urbanim lokal patriotizmom.

Tome se ni u snu nisu nadali: u redu je da se voli svoje brdo, potok, đeram, njiva, ali, ej, drvored u Tašmajdanskom parku, šine kojima struže dvojka, zvuk udaranja reketa o lopticu sa teniskog terena u susedstvu… Neeemoguće!

Posle svega dve, u težim slučajevima i tri generacije, zaboravi se i žito, i baštica, i krave i ovce, i počne da se voli bioskop, pozorište, klizanje u Pioniru, pogled na ušće sa zidina Tvrđave, šetalište pored reke, Ada Ciganlija, kaldrma u Skadarliji…

Patriomanija

A pojedince uhvati asfalt patriomanija i pridruže se tvrdom jezgru fanatičnih ljubitelja BG detalja i zbog toga što ovaj grad nikad nije bio feudalno imanje lokalnih moćnika i sumnjivih trange-frange tipova, kao mnoge varoši u unutrašnjosti u kojima je često jedan čovek, obično nedodirljiv, bog u opštinskim granicama.

Najizrazitije svoj kraj ovde vole žitelji Starog grada. Što se njih tiče, ostatak prestonice nije im ni potreban. Centar je, kažu, staro jezgro od koga je sve ostalo nastalo. Vračarci gaje slična osećanja, a Zemunce za to baš briga. Obožavaju svoj Gardoš i kad god treba dohvate se sa Karabur(man)cima ili Surčincima ili s kim god… Novobeograđani se čvrsto drže blokova, tamo je lova najveća u državi Srbiji. Shvatili su neke stvari pre ostalih.

Po ovom pitanju imam problem. Živeo sam na Paliluli, na Zvezdari, sad sam na Voždovcu. Ne znam stvarno gde je bolje: svuda je super ako znaš da živiš… I kad me neko pita iz kog sam kraja, ja kažem nešto između: Dorčolac sam, čaleta mi! Na Dunavskom keju redovno vozim bajs!
(Napisao: Darko Kalezić)

Pročitajte i druge priče:

• Beogradska moda
• Andrićev venac
• Ušće – srce Balkana
• Vrt dobre nade
• Intervju s Nušićem
• Zadužbina Ilije M. Kolarca

»»»» Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.

Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…

loading...