Izdvajamo
Naslovna » Blog » BG Puzzle » BG Puzzle: Narodna skupština
Narodna skupština
Narodna skupština

BG Puzzle: Narodna skupština

Narodna skupština: Štimovanje

Da je kralj Petar Oslobodilac pre stotinu godina, dok je polagao kamen temeljac za Dom narodnog predstavništva Kraljevine Srbije, znao da će se u ovoj palati u veku što dolazi, muzičkim jezikom rečeno, smeniti virtuozi nekoliko različitih državnih tvorevina, a među njima crveni i njihova iznijansirana dečica najduže, decenijama, koncertirati, možda bi, skrušen, i odbacio lopatu!

U ovom zdanju – izgrađenom po projektu arhitekte Jovana Ilkića koji je varijanta prvobitne zamisli Konstantina A. Jovanovića – trebalo bi da svira državotvorni ansambl, s dirigentom i koncertmajstorom na čelu, da dela koja izvode muzičari budu po notama programa unapred dogovorenog i pripremljenog, odnosno navežbanog i osmišljenog, a koji pre svega narod i komšiluk voli da sluša.

Svak za sebe

Ovde, međutim, muzicira svak za sebe: jedni guslaju, drugi razvlače, treći duvaju, a četvrti gude… bez osvrtanja na štapić šefa filharmonije i publiku, tj. podanike ispred zgrade, i diljem Srbije…

Više od pola veka sve izgleda kao da će koncert svakog momenta početi, ali ne, nema sinhronizacije i instrumenti se nanovo štimuju. Ponekad neko, na jen-dva, i krene, ali ga drugi nadjačaju iznenadnim zatezanjem žica.

Najžešće razbija turbofolk sekcija – zurle, saz, daire, goč, ćemane – uz iskrene pokušaje ćiriličara – svirala, dvojnice, gajde, gusle, pokoja truba – da urazume i nadjačaju ovu strašnu halabuku. I znatan broj zabavnjaka pijaninom pokušava da rasprši lake, prozirne, note, a jedan džez gitarista među njima izgleda kao bože sačuvaj, izgubljen u opštoj kakofoniji što mu nimalo ne smeta da mlati glavom i daje ritam koji samo on razume.

Građani željni svirke

S vremena na vreme u salu zađe trio klasičara sa sve leptir mašnama i uglancanim stradivarijusima, ali istog trena, suočen sa užasom koji ne sadrži ništa kamerno, napušta bojno polje.

Građanima željnim svirke svakih nekoliko godina prevrši. Okupljeni oko ovog visokog doma, od pripadnika muzičke bande traže da bar gvirnu u note, a od dirigenta da iste okrene pravilno i da prestane da ih čita naopako i izmišlja pauze u tekstu…

A kad se to ne desi, razjareni ljubitelji državotvornih melodija razvale kapiju, uleću u dvoranu i na silu smenjuju članove orkestra. ♦

Pročitajte i druge priče:

• Sahrana
• Putokazi
• Ušće – srce Balkana
• Taksisti
• Intervju s Nušićem
• Lokal patriota

»»»» Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.

Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.