Izdvajamo
Naslovna » Blog » BG Puzzle » BG Puzzle: Taksisti
Taksisti (foto: Predrag Stojanović)
Taksisti (foto: Predrag Stojanović)

BG Puzzle: Taksisti

Beogradski taksisti: Treći čovek

Taksisti u našem gradu dele se na poštene, tj. one koji plaćaju porez i ostale dažbine, i divljake, kojima ni na kraj pameti nije da sunu neki dinar u zajedničku kasu. I – pošteni se bune s ubedljivim argumentima: zašto da oni, kao uzorni građani, ispadnu budale, a divljaci pametni. Ali, to je tako kod nas i u drugim oblastima života koje nemaju veze s javnim prevozom, ali im je zato zajednička vožnja.

Vozaju nas i neprijavljeni stomatolozi, po važećem cenovniku legalnih zubara, i „privatni” prosvetari koji prodaju znanje za 10-20 evra po dvočasu, i popovi koji cenu određuju odokativno, u zavisnosti od dubine džepa i duše vernika. Sa svih strana samo čuješ „prva-druga“… Mali gradski čovek sluti da je ovdašnji život vrteška sa uključenim taksimetrom – i to na skupljoj, prazničnoj tarifi!

Naši taksisti dele se, dalje, na one koji pričaju sa strankama i na – ćutologe. Prva grupa ne zaklapa. Razumeju se u sve i svašta te žive enciklopedije! Ko ne veruje, neka vozaču postavi pitanje od milion dolara. A odgovor najčešće stiže i – bez pitanja. Ovih drugih, ćutologa, zabeležena su dva slučaja. Prvi je… ne mogu da se setim, a drugi… uh, nema šanse.

Uz čašicu razgovora

Beograđani u taksiju zaboravljaju kišobrane, tašne, novčanike što im vozači redovno vrate, a jedan sugrađanin je u kolima zaboravio – ženu. Kad ju je taksista posle tri meseca ipak vratio, muž nije hteo da je primi natrag.

Kad ima mušteriju u kolima, BG prevoznik kilavi, pazi na rupe, zaobilazi bare, sve uz čašicu razgovora s klijentom. Briga ga što je s 30 na sat ukočio saobraćaj i što mu otpozadi trubi kolona. A kad nema mušteriju, on se pretvara u uličnu ajkulu: šiba dvostruko većom brzinom od dozvoljene, prolazi kroz crveno, vitla srednjim prstom…

Na kraju, nema ni standarda u opremanju automobila. Neki od naših taksi vozača imaju besna kola, neki i dalje voze krševe. Nekima s retrovizora visi krst ili svetac, a nekima Čedina slika. Kao da im je to dnevna soba!

Jedan čak drži gomilu plišanaca koji se korisniku vožnje smeju u lice. Zelenom žapcu, jer nemam kome drugom, dok mi je taksista pričao o poplavi u Bangladešu, rekao sam: „Kermite, Beograđanima ne treba taksista iz bilo koje od postojećih grupa. Nama treba neki – treći čovek!“

Pročitajte i druge priče:

• Sahrana
• Putokazi
• Ušće – srce Balkana
• Vrt dobre nade
• Intervju s Nušićem
• Lokal patriota

»»»» Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.

Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.