Nova adresa: Norveška. Iseljenje u Norvešku, studiranje, gde, kako…

Norveška je zvanično, po kriterijumima ljuskih prava i sloboda, poštenja, ljubaznosti, dugog i zdravog života – zemlja srećnih ljudi.

Visok životni standard, prirodne lepote, bezbednost, organizovanost i uređenost severnoevropske kraljevine kvare jedino niske prosečne temperature, koje, ako želite da Norveška bude vaša sledeća adresa, morate prihvatiti.

Osnovni podaci o Norveškoj

Kraljevina Norveška je ustavna monarhija i parlamentarna demokratija. Nalazi se na krajnjem severu Evrope, na Skandinavskom poluostrvu. Prostrana teritorija veoma je slabo nastanjena. Sa oko pet miliona stanovnika, Norveška je (posle Islanda) druga najređe naseljena država „starog kontinenta“. Fjordovi, planine, duga obala na Atlantskom okeanu, ponoćno sunce i polarna svetlost čine je na poseban način lepom, a da bi se uklopili u pomalo surovo okruženje, Norvežani su razvili čitav niz običaja koji greju, opuštaju, podstiču na druženje i zdrav način života.

Prvi kralj Norveške krunisan je u davnom 9. veku. Danas titulu kralja nosi Harald Peti, koji je na tronu od 1991. godine. Premijer Norveške je, od oktobra 2013. godine, predsednica Konzervativne partije Erna Solberg.

Glavni grad Norveške je Oslo. Valuta je norveška kruna (NOK). Oslo ima nešto više od 670 hiljada stanovnika, a drugi veći gradovi sa više od 100 hiljada stanovnika su Bergen, Trondhajm, Stavanger, Sandvika.

Norveška je tolerantna multikulturalna zemlja, sa bogatom istorijom putovanja, emigracije, imigracije i mešanja sa drugim narodima, koje su započeli još stari Vikinzi. Veliki talas doseljavanja prisutan je na kraju 20 i početku 21. veka, tako da su danas u Oslu na primer, jedna trećina stanovnika imigranti ili deca imigranata.

Dominantna vera je evangelističko luteransko hrišćanstvo, a verske slobode nisu samo garantovane nego i realno najšire prisutne.

Zanimljivo je da klima Norveške duž obale ipak nije tako oštra kako bi se po geografskoj širini moglo suditi. Letnje temperature često dostižu 20 stepeni Celzijusa. Prosečne zimske su oko i nešto ispod nule.

Državljani Republike Srbije, nosioci biometrijskih pasoša, ulaze u Norvešku i druge zemlje „Šengena“ bez viza na rok do 90 dana u periodu od šest meseci. Pre putovanja preporučuje se uzimanje putničkog zdravstvenog osiguranja. Prema norveškim propisima, potrebno je imati 500 NOK (oko 52 evra) po danu boravka, što se proverava prilikom prelaska granice. Proverava se, takođe, i da li lice ima povratnu avionsku kartu. Prilikom ulaska, dozvoljeno je uneti do 25000 NOK (3000 evra).

Norveški jezik

U Norveškoj su dva jezika zvanična – norveški i sami. Norveški ima mnogo dijalekata. Sami govori manjinsko autohtono stanovništvo severnih krajeva i on se od norveškog u potpunosti razlikuje. Komplikovana situacija sa jezikom ne treba suviše da brine doseljenike određenih struka, pošto Norvežani uglavnom znaju engleski i govore ga dobro.

Za izvesne poslove i potpuno uključivanje u norveško društvo dobar norveški je, ipak, neophodan, kao i prilagođavanje lokalnoj varijanti, pa ostaje savet da se jezik uči što više, već u Srbiji, pošto je tako jeftinije. Evo i jednog linka sa besplatnim kursom, za upoznavanje.

Najtraženija zanimanja i prosečne plate

Prosečna neto plata u Norveškoj je nešto preko 2800 evra, a posebna zanimljivost je što plate nisu poslovna tajna. Razlog za totalnu transparentnost su porezi i doprinosi na bruto zarade, koji su među najvećima u Evropi, pa svi znaju koliko od čije plate odlazi i gde.

Razlike između plata u sektorima i zanimanjima nisu velike. Norveška je i na visokom četvrtom mestu u svetu po jednakosti polova kada su zarade u pitanju, što je posebno vidljivo u javnom sektoru.

Najbolje plaćeni poslovi su ekspertski u oblasti finansija i informacionih tehnologija, sa bruto zaradama između šest i osam hiljada evra mesečno (od ovoga treba oduzeti iznos poreza koji zavisi od više faktora). Bruto zarade i ostale korisne informacije za veliki broj zanimanja možete pronaći na ovom linku.

U Norveškoj posao najlakše nalaze inženjeri, lekari i medicinske sestre, farmaceuti, IT profesionalci, radnici svih zvanja i nivoa stručnosti u hotelijerstvu, građevinarstvu, električari i majstori za grejanje i klimatizaciju, vozači, radnici metalske struke…

Kako do posla u Norveškoj

Za rad u Norveškoj (kao i za boravak duži od 90 dana) potrebna je boravišna dozvola, koju izdaje UDI (Direktorat za imigraciju). Na sajtu ove organizacije mogu se pronaći sve potrebne informacije i dokumenti koje je potrebno pribaviti za različite vrste boravišnih dozvola.

Najlakšu proceduru zapošljavanja u Norveškoj prolaze osobe koje poseduju diplomu i iskustvo u zanimanjima koja se traže, a uz to i znaju jezik. Oni poslodavca najčešće pronalaze putem interneta, ili uz pomoć specijalizovanih agencija. Poziv za dolazak od strane poslodavca, dobijanje boravišne dozvole, odlazak i prijavljivanje u mestu boravka put je koji obično garantuje prve tri godine stabilnosti, posle čega se podnosi zahtev i dobija dozvola za stalni boravak.

Zainteresovani za rad u Norveškoj često, zbog mogućnosti tromesečnog boravka bez vize, biraju rizičniji put – da najpre otputuju, a zatim traže posao. Imajući u vidu da je život u Norveškoj skup, a da se za rad boravišna dozvola svakako mora obezbediti, što sve može, uz traženje posla, da potraje – otvoreno je pitanje ko i kako ovaj način može preporučiti.

Podatke o tome kako konkurisati za posao, kako autorizovati (nostrifikovati) diplomu i dokumenta o kvalifikacijama, kao i ponudu poslova možete potražiti OVDE.

Porodično u Norvešku

Norvežani imaju novca, ali vode skroman i jednostavan život, sa porodicom i prijateljima, što je jedno od važnih obeležja njihove kulture. Ponosni su na uspostavljeni balans između poslovnih obaveza i slobodnog vremena. Radna nedelja je fleksibilna, a radno vreme u njoj, u proseku, za par sati kraće od onog u drugim evropskim zemljama.

Predrasude da su Norvežani hladni i uzdržani ne stoje, svedoče doseljnici i više će vas, kako kažu, iznenaditi iskrena brižnost i saosećanje, sve ređe na našim prostorima.

Iskustva sa ranim i daljim školovanjem dece takođe su izvanredna i neuobičajena. Savremenost obrazovnog sistema je među najvišima u svetu, pa se znanja usvajaju kroz igru, a zatim i druženje i slobodno istraživanje, bez najmanjeg pritiska i prisile.

Cena stana je najveći izdatak za porodicu koja se sa decom uputila u Norvešku. Mesečna zakupnina trosobnog stana na periferiji je između 1000 i 1700 evra, u zavisnosti od grada, na šta za ovu kvadraturu treba dodati komunalne troškove koji iznose između 90 i 270 evra, i pedesetak evra za internet. Litar benzina je oko jedan i po evro. Vozačka dozvola izdata u Srbiji važi 90 dana, koliko i boravak bez vize. Pregled lekara opšte prakse je oko 50 evra, a specijaliste dvadesetak evra više, koliko je i jednostavnija usluga stomatologa. Troškovi ishrane zavise od broja članova porodice – jednočlano domaćinstvo, odnosno osoba koja živi sama i ima prosečnu platu, oko jednu trećinu primanja potroši na hranu.

Studiranje u Norveškoj

Opušteno, inovativno, kvalitetno. Ovako bi se, ukratko, moglo opisati visoko obrazovanje u Norveškoj, koje se odvija po najvišim standardima. Za studente iz drugih zemalja omogućen je sasvim dovoljan broj programa i njihovih kombinacija na engleskom jeziku (Univerzitet u Oslu ih ima preko 800). Studentski život je dinamičan, ispunjen različitim aktivnostima, sa odličnom podrškom i mogućnošću da studije budu kapija za ulazak u norveški svet rada i pronalaženje dobrog posla.

Najbolji način da se studira u Norveškoj je preko nekog od sistema razmene, pošto je stranim studentima, u zavisnosti od toga odakle dolaze i premeta koji žele da proučavaju, omogućeno besplatno studiranje i stipendije.

Svaki fakultet ima svoje uslove za upis i rokove, pa je potrebno informisati se i godinu dana unapred. Studentima se izdaju studentske vize, a ako žele da borave u Norveškoj duže od 90 dana neophodna je dozvola boravka. Potrebno je podneti aplikaciju u ambasadi u Beogradu lično, uz trošak od 560 evra.

Studenti u Norveškoj obično pre završetka studija rade povremene poslove, kako bi stekli iskustvo. Ovo je omogućeno i strancima, u trajanju od 20 sati nedeljno u toku školske godine i punog radnog vremena na raspustu. Sajt za sve neophodne informacije o studiranju u Norveškoj, sa spiskom visokih škola nalazi se na ovoj adresi.

Ambasada Srbije

Ambasada Srbije nalazi se u Oslu.
Adresa: Munkedamsveien 59B, 0270 Oslo
Tel: + 47 23 11 52 20
E-mail: ambasada@serbianembassy.no
konzularno@serbianembassy.no

Ambasada Kraljevine Norveške u Srbiji

Sava centar, VI sprat
Milentija Popovića 6a, Beograd
Tel: 011 3208 000
E-mail: emb.belgrade@mfa.no
Web: kliknite OVDE

Negativna iskustava doseljenika

Prvo i osnovno što poručuju doseljenici je – potrebno je računati na nešto duži period prilagođavanja, pre svega zbog klime. Što boravite severnije, razlike su sve veće. Temperature koje se u avgustu kreću između 7 i 23 stepena, uz čestu kišu, retko koga sa naših prostora ostavljaju ravnodušnim.

U Norveškoj će najzadovoljniji biti oni koji planiraju da žive zdravo i opušteno, uz umerenu ishranu i dosta rekreacije u prirodi… Prosečne (visoke) plate i prosečne (visoke) cene u ovom slučaju garantuju balans i dobar život. Primedbe ćete imati, međutim, ako očekujete provod, klubove, alkohol, ponešto luksuza… pošto to u Norveškoj košta – mnogo.

Imajte u vidu i da se posao u pojedinim strukama ne dobija tako brzo kao što se, možda, nadate. Iako je stanovnika malo, Norvežani su dobro obrazovani i konkurencija domaće radne snage je, za dobra radna mesta, velika. Otpuštanje je komplikovano, dodatna obuka skupa, pa poslodavac treba dobro da proceni da li je konkretan radnik najbolji izbor.

Nepripremljenost za odlazak može, takođe, da dovede do problema. Službenici u imigracionim sektorima su veoma prijatni i ljubazni, ali je procedura krajnje striktna. Jedan pogrešno popunjen podatak u nekom obrascu može vas vratiti na početak.

Avio karte za Norvešku

Redovnu avionsku liniju između Beograda i Osla održava svake srede i subote low cost avio kompanija Norwegian Air. Direktan let traje oko tri sata, sa cenom karte već od 50 evra. Sa drugim avio prevoznicima računajte na bar jedno presedanje i minimalnu cenu povratne karte od oko 170 evra.

Avio karte za Oslo i druge veće gradove u Norveškoj možete da rezervišete preko našeg sajta ili pozivom na 011 310 89 82, svakog dana od 8.00 do 20.00.

(danubeogradu.rs)