Izdvajamo
Naslovna » Blog » BG Puzzle » BG Puzzle: Andrićev venac
Andrićev venac
Andrićev venac

BG Puzzle: Andrićev venac

Andrićev venac: Most od čoveka do čovečnosti

Lepo bi bilo da jezik i glas Beograda – koji treba uvek da teže čovečnosti kao idealu – svi na planeti, poput andrićevskog – razumeju.

Primajući u Stokholmu 1961. Nobelovu nagradu za književnost Ivo Andrić (1892–1975) Švedskoj akademiji i svetu zahvalio je ispričavši im priču o pričanju. O tome kako nastaje i oblikuje se književno delo i kako ono treba da služi čoveku i čovečnosti. Da čovek od kada postoji ima potrebu da ispriča delić beskrajne priče koju ljudi oduvek jedni drugima pričaju. Da pisac u svoje delo unosi celog sebe, a ono posle živi svoj život, nezavisno od autora.

Smisao pričanja, kaže Andrić, jeste u tome da zaboravimo na prolaznost, ne mislimo na smrt, a pomaže nam i da sebe pronađemo, da se snađemo i osvetlimo sopstveni put. I nije važno da li pisac piše o prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti – jer je čovek iz priče uvek suočen sa istim, opšteljudskim, problemima – već je bitno da tvorac oživi vreme i likove o kojima piše i da se poistoveti sa njima.

Vesnik istine

A najbitnija je ideja, kaže nam Andrić, tehnika i metod samo su „zanimljiva igra duha”. I ono naj-najvažnije: stvaralaštvo ne sme da bude zatrovano mržnjom, već treba da je obojeno ljubavlju i da tako služi čoveku i čovečnosti.

Čovek… čovečnost… odzvanja ne samo iz govora, već zvoni i iz celokupnog rukopisa našeg nobelovca, čiji je jedan od književnih simbola most. Most koji se gradi, most koji spaja obale, ljude, vremena – prošlost, sadašnjost i budućnost – most koji te vodi na drugu stranu… Most kojim stižeš do ideala, čovečnosti. Stižeš, stižeš… Ako žudiš za njom, i ako ti drugi dopuste. A ako imaš sreće, eto te – očovečen si! To je tako lako, a ipak najteže u životu svakog pojedinca!

Vajar Milenko Mandić autor je spomenika piscu besmrtnih dela „Na Drini ćuprija”, „Znakovi pored puta”, „Prokleta avlija”… na Andrićevom vencu, sinonimu za politiku predsednika Srbije čije je sedište u ovoj ulici „vesnika istine” Ive Andrića koji pripada korpusu srpske književnosti, a svojataju ga i komšije Hrvati.

Andrić, međutim, pripada celom svetu: čitaju ga na gotovo svim živim jezicima i – razumeju ga, baš zbog teškog a lakog puta čoveka do čovečnosti koji je sa stilom opisao.

Lepo bi bilo i da jezik i glas Beograda – koji treba uvek da teže čovečnosti kao idealu – svi na planeti, poput andrićevskog – razumeju.

(Napisao: Darko Kalezić)

Pročitajte i druge priče:

• Beogradska moda
• Beograđanin internacionalac
• Ušće – srce Balkana
• Vrt dobre nade
• Intervju s Nušićem
• Zadužbina Ilije M. Kolarca
• Ulica Vase Čarapića

»»»» Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.

Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…

loading...