Naslovna » Blog » Beograđanka u Londonu » Da li je sreća precenjena?
Da li je sreća precenjena?
Da li je sreća precenjena?

Da li je sreća precenjena?

Nije sreća precenjena, nego je retka. Ima je malo, pa je nedovoljna. Traži se na pogrešnim mestima, a skriva se, kao izvežbani igrač, tamo gde je tragači ne očekuju i ne traže.

Popularno je, u procesu osrećivanja, okretanje prirodi – u kurama lečenja, ishrane, lepote…

Za sreću, kao i za zdravlje, neophodno je, makar povremeno apstiniranje od loše stečenih navika i pogrešnih uticaja, što vizuelnih, što verbalnih.

Svojevremeno se govorilo da oči treba odmarati u prirodi. U međuvremenu, priroda se dosta promenila, a oči su se dosta iskvarile.

Otpor sreći

Nikad više preporuka za srećniji život, a nikad manje sreće u pojedinačnim životima nas malih pregalaca, koji gubimo dane, sate i godine tražeći četiri lista na pogrešnoj strani deteline.

Kako da živite srećnije… Kako da živite zdravije… Kako da pobedite stres… Kako da oprostite… i bude vam oprošteno??? Kako da nađete boga tamo gde ga nema… Kako da u brojnim savetima otkrijete onaj koji vama treba?!

Ljudi su postali nepoverljivi – nisu spremni da olako poveruju i prihvate ponuđeni scenario za ostvarivanje sreće. Kod nas, u državama bivšim republikama, ljudi su prosto iscrpljeni, ne čekaju oni više ništa, pa ni sreću. Odužio im se život u čekanju.

Ne veruju oni više, koliko god da se protegnu, da će do sreće da dosegnu.

Ovde, u Engleskoj, u komotnijim životima, ljudi sobom bolje raspolažu, ali i opet do sreće teško dostižu. A i dosadilo im izgleda da se upinju i slede ponuđene modele sticanja sreće, iako su, mora im se priznati, dosta poslušni i veoma uspešni u kolektivnoj afirmaciji, koja se od njih uvek očekuje kada im se štogod javno sugeriše.

Počeo je da se javlja otpor, a sa nevernicima i autori koji javno osuđuju podsticanje optimizma po svaku cenu. Previše se ljudi naprežu gradeći sreću, da bi glumili zadovoljstvo. Ponor depresije i beznađa postaje još dublji, kad je čovek svestan stalnih uzaludnih napora.

Osvrnite se na svuda prisutne primere sticanja sreće, kroz nepokolebljivu veru i upornost. Sugeriše se da je neophodno samo slediti svoje snove, jer ako dovoljno čvrsto verujete, ko zna, možda sreću i preteknete! Pa nebrojeni primeri srećnika koji su, uprkos višegodišnjim patnjama, neočekivano unovčili svoje talente.

Problem sa ovim savremenim bajkama je nedostatak primera sa tragičnim krajem? Koliko je onih čiji su se snovi samoubilački sunovratili. Koliko je onih koji se, u ostvarivanju sreće, nisu primakli ni startnoj poziciji.

Recept za sreću

Kako ima mnogo recepata i mnogo srećo-ostvaritelja, tako je mnogo i literature za sreću. Sve je to, odreda, sasvim sigurno, alhemijsko-ritualnog karaktera.

Kako čovek da zna koliko čega da doda, a šta da oduzme i kako da izmeša, ne bi li smutio sreću – običnu.

Ja sa srećom nisam na „ti“. Stalno se nekako mimoilazimo, a taman da se sretnemo. Ne znam, pošteno rečeno, ni s koje strane da se prikradem, uvek me neka nesmotrenost oda i sreća se izmigolji, kao da tu nije ni postojala.

Rekla bih da sam svoju šansu za dobar ulov prokockala. Koristila sam što pogrešne udice, što pozajmljene mreže, a u lov se nikad ne ide bez adekvatne opreme i dobre pripreme.

Za sreću stvarno ne treba previše, ali je po nešto ipak neophodno. Funkcioniše po sistemu klin čorbe – fali ti sve, ali ti u ništa dodaš poneki osmeh, zagrljaj, pogled i reč i gle, eto jedne male iznenadne sreće! ♦

Svi tekstovi Beograđanke u Londonu!

»»» Vladislava Erdeljan rođena je jedne Badnje večeri, pre mnogo godina, u najvećem gradu, najlepše zemlje koje više nema. Voli da priča i piše na raznim jezicima, a to je uvek najradije i učila i radila. Žali što nije balerina. Čuva drvo u dvorištu, sa pticama bez kaveza. Voli priče i pesme za decu. Igra žmurke sa svojim ćerkama. Želi da putuje po hladnim zemljama. Ima glavu punu nenapisanih priča i pesama, što je mnogo više od onoga što je do sad objavila.

Jedan komentar

  1. Čini mi se da ljudi nikada nisu više tragali za srećom nego danas. Da li je danas imamo manje nego nekada, to je samo stvar percepcije, kada nešto previše forsirate to nije dobro. Ljudi previde sve lepo što im se desi u toku dana, a fokusiraju se samo na loše stvari, možda zato ne vidimo „sreću“. I šta je zapravo sreća, to je vrlo relativno.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.