Arhive po tagovima: bg puzzle

Pored Save i Dunava postoji jedan drugi Beograd na vodi, tj. čitav splet vodenih kapilara. Sticajem nesrećnih okolnosti – zbog nas ovakvih na njihovim obalama – načisto su zagađeni.

Savremena Beograđanka je vitka, brzomisleća, samostalna i umrežena na novi svetski muzički poredak, s laptopom u rukama umesto damske tašnice. Ako te ne izabere sama – ni ne pomišljaj da ćeš je stići!

Kad te stranac proceni da vrediš – e, tek onda vrediš, pametnica je koja greje naš narod kad god dobije pohvalu od ljudi iz belog sveta.

Stazama prve BG graditeljke, Jelisavete Načić Beograđanka Ana Rundo Mitić pokatkad prošeta uličicom svoje prabake. Uliče je smešteno u finom, dorćolskom kraju, u otmenom okruženju. „Komšije“ – da svako pozavidi: vajar Đorđe Jovanović, rediteljka Mira Trailović, pesnik Aleksa Šantić… sve istomišljenici iz sličnih kreativnih priča. Ana za ruku uzme ćerku Miu, pa krenu „stazama Jelisavete Načić“. Njihova porodična „manifestacija“ traje …

Ulica Petrarkina: Lauri s ljubavlju Većini liričara na Zemljinom šaru svojstvena je ideja „idealne drage“. Misteriozna pokretačica stvaraočevih osećanja, pa dalje domino efektom – plime reči, rima, stihova i strofa, ukorenjena je i u srpskoj poeziji, ali neka se zna da je sve ostale „pretendente“ u ovoj disciplini zasenio Italijan Frančesko Petrarka (1304–1374) – Mirijevci mu dali prvu ulicu u …

Odliv lepote: Nastanak terminalske poezije Pamet nas napušta, odliva se „preko grane“ – to već je poznato. Nekoliko stotina hiljada mladih otišlo je preko beogradskog aerodroma za poslednjih dvadesetak godina. Reka učenih istekla je iz ove zemlje, ovog grada, i ulila se u krvotok ostarele Evrope.

Beogradska taraba: Stubić po glavi stanovnika Zbog otvorenog i nesputanog nepoštovanja zakona, za nekoliko poslednjih godina stubići su preplavili prestonicu. Kao kakva civilizacija koja nas je porobila, iznikli su iz arhaične kolektivne (pod)svesti i uspravili se svud redom po ulicama i trgovima. Uz kolovoz, pred ulazima u institucije sistema i muzeje, na kejovima pored reka, oko ostrvaca cveća u parkovima… …

Narodna skupština: Štimovanje Da je kralj Petar Oslobodilac pre stotinu godina, dok je polagao kamen temeljac za Dom narodnog predstavništva Kraljevine Srbije, znao da će se u ovoj palati u veku što dolazi, muzičkim jezikom rečeno, smeniti virtuozi nekoliko različitih državnih tvorevina, a među njima crveni i njihova iznijansirana dečica najduže, decenijama, koncertirati, možda bi, skrušen, i odbacio lopatu! U …

Beogradski taksisti: Treći čovek Taksisti u našem gradu dele se na poštene, tj. one koji plaćaju porez i ostale dažbine, i divljake, kojima ni na kraj pameti nije da sunu neki dinar u zajedničku kasu. I – pošteni se bune s ubedljivim argumentima: zašto da oni, kao uzorni građani, ispadnu budale, a divljaci pametni. Ali, to je tako kod nas …

Sahrana: Aleluja na brzaka Čim jave da je neko otišao na nebo, uhvati nas panika. Kako da ostavimo sve obaveze i ispratimo čoveka kako dolikuje. Više brinemo kako da organizujemo taj dan u nepredviđenim okolnostima, sa dva-tri sata manjka u rasporedu, nego što mislimo koliko je preminuli bio dobar čovek. Bez duše dojurimo do groblja – idealno je ako je …

Putokazi: Kuda ići, kada stići Kao vidljivi znaci na raskrsnicama koji razmahani u svim pravcima pokazuju namerniku kuda da se uputi, veoma su korisni od pamtiveka. Nekada davno – pre Beograda, Srbije, Evrope… – gromade kamena i stoletni hrastovi pokazivali su putniku dokle je stigao i u kom smeru treba da nastavi. Katkad je trebalo ići još dan hoda, ili …

BG padavine: Pazi, fasada pada! Izuzmemo li kapi koje nas leti zasipaju iz klima-uređaja postavljenih visoko na prozorima kancelarija i stanova – optimisti bi rekli „vesela osvežavajuća kišica” – i ledenice koje se odozgo sa simsa odlamaju zimi – „čarobne staklene orgulje” – naš grad kao poseban specijalitet turističke ponude „za sva četiri godišnja doba”, koji zbog masovnosti konzumiraju uglavnom …

BG lokal patriota: Dorčolac sam, čaleta mi! Starograđani, Vračarci, Zemunci, žitelji novobeogradskih blokova… ne bi se menjali ni za živu glavu sa bilo kim iz drugog dela grada. U Srbiji oduvek cveta lokal patriotizam. Osim otadžbine u širem smislu, naši ljudi obožavaju svoje mesto rođenja, kraj, ulicu, sokak, dvorište, ženu, decu, a sebe – najviše. Samo biste izgubili vreme kad …

Andrićev venac: Most od čoveka do čovečnosti Lepo bi bilo da jezik i glas Beograda – koji treba uvek da teže čovečnosti kao idealu – svi na planeti, poput andrićevskog – razumeju. Primajući u Stokholmu 1961. Nobelovu nagradu za književnost Ivo Andrić (1892–1975) Švedskoj akademiji i svetu zahvalio je ispričavši im priču o pričanju. O tome kako nastaje i oblikuje …

Ulica Vase Čarapića: Hrabrost kao prirodno stanje Beograd ima ratnički CV! Kao grad na važnom raskršću, poput toplog doma na prometnom putu, bio je meta i plen mnogih vojski koje su se šunjale Balkanskim poluostrvom. U njegovoj životnoj karti piše da su ga svi hteli za sebe, brojnim narodima bio je strateški cilj, opsesija i nedosanjani san – nekima od …

Beogradska moda: Brate, prosto, samo opušteno…

Beograđanin internacionalac: Radim kao crnac, plaćen sam kao Kinez…

Ušće: Srce Balkana Živeti ne iza leđa, iza nogu, u repu i tri metra dalje, već u samom srcu! U srcu je vrelo života!

Vrt dobre nade: Životna lekcija

Zadužbina Ilije M. Kolarca: Domaći zadatak

Intervju sa Nušićem: Da pukneš od smeha i umreš od tuge…