Arhiva tagova: blog

Đubre. Smeće, gnoj, stajsko đubrivo. Od turskog گوبره (gübre) i starogrčkog κόπρος (kópros). Iz svakodnevnog govora i iz skupštine: „Đubre jedno!“ Beskorisni ili besmisleni kompjuterski podaci. Pokvarenjak.

Moram otvoreno da priznam da veoma ne volim velike praznike. Ima nas, sigurno nisam jedina, koji se osećamo prosto pritešnjeni pritiscima onih drugih i ostalih, koji su u mnogo većem broju, čija savest ne miruje dok nas pošteno ne udave, dok nas ne protresu, potapšu i ne izljube za čestitanje.

Dok tamo kod nas Božić tek dolazi, ovde u „stranskim“ zemljama uveliko prolazi. I sad kako god to novoosvešćenim pravoslavcima teško palo, ovde je to kalendarski problem nevelikog značaja, za koji u katoličkim zemljama malo ko mari, ako ga se ikako i doseća.

… Novi početak… U stvari, samo nastavak. Pa, nismo mi računari da se restartujemo na kraju svake godine.

Iako smo zajedno išli u Petu gde su nas mučili isti profani – Čakara, Radovanovićka i ostali, i gde smo pelcovani od istih „bolesti“, Prljavi inspektor Blaža bio mi je poznat preko novinskih slika na kojima se Pamela Anderson stiskala uz njega.

Imaju Englezi jedan odličan izraz za brižnu državu opuštenih građana – „Nanny state“. Nema bolje odrednice koja ukazuje na odnos roditeljski brižne države prema njenim infantilnim građanima.

Divlja gradnja, divlji priključci na struju, još divljiji na vodovod i kanalizaciju, divlji prodavci u Bulevaru, divlji, baš divlji taksisti, divlji vozači voze kroz crveno…

Stvari stoje ovako: brak je ozbiljna rabota, a izbor mladoženje mučna i neizvesna igra.

Franš u nacionalnoj svesti Ove godine obeležava se 100 godina od početka Velikog rata. Mnogo je ljudi tokom godine na spomenik francuskom maršalu i počasnom srpskom vojvodi Franšu d’ Epereu (1856–1942) položilo cveće. Vojnik koji je iskustvo stekao u kolonijalnim ratovima u Tunisu, Alžiru i Maroku komandovao je savezničkim trupama što su probile Solunski front i potom najurile Nemce, Austrijance …

Kao i sav ostali „civilizovani“ svet i Engleze je zahvatila tabletomanija. Ne bi bilo čudno, ni vredno pominjanja da u svemu tome nema jednog iznenadnog velikog znaka pitanja.

Dan u Beogradu, tradicionalno već četvrtu godinu zaredom organizuje akciju „Decembar – mesec poklona“!

Pesnici uvek beže od nečega: jedni jer ih „ulica“ ne razume, drugi zato što ne podnose rulju, treći od samih sebe.

Radio volim i slušam radio, sad više nego ikad, ne zato što je portabl i svuda ga nosim, nego što ga svuda imam, u po jednom primerku.

Negde visoko nad nama, u plavom bezdanu – još preciznije, negde duboko u nama, u modrom ambisu – postoji polje u kome se susreću muzika, poezija, slikarstvo… dobro poznati izdanci drveta umetnosti koje dohvataju samo posvećenici unutrašnje igre.

Evo medijske objave koja zvanično potvrđuje da su Englezi najprljavija nacija u Evropi!

Divni Miroslav Mika Antić učinio je da postanem bogat: na „računu” imam milione svetlucavih maslačaka, milijarde zvezdica na tabanima, plus srebrne ptice u očima.

Negde više, negde manje, ali kako god da okreneš od birokratije svuda izludiš. Kod nas se problem sužava na namrgođena lica na šalterima, pošto, kako nas na istaknutim mestima obaveštavaju, „kompjuteri usporavaju rad“.

Osmougaona 22-metarska topovska – isprva Bela pa Temišvarska – kula Nebojša u Donjem gradu Beogradske tvrđave svakom osvajaču nameračenom sa dunavske strane, posle 1460. godine kad su je Ugari podigli, ognjem je kazivala da je varoš iznad nje „krupan zalogaj”. I da u ratu koji počinje, prvo nju mora osvojiti.

S jeseni svake godine proslavlja se po Engleskoj, verovatno iz paganskih vremena zaostao, Harvest Festival.

Imao sam dvadeset kilograma kad sam se igrao sa košavom: stanem na ćoše, na kraju zgrade, gde duva najjače, i naslonim se na vetar.